Pitanje koje je oduvek mučilo naučnike konačno je dobilo svoj odgovor. Pretpostavljali smo da bi mogli biti rastrgnuti ili zdrobljeni, ali ono što bi nam se zaista dogodilo kada bismo “upali” u crnu rupu nismo mogli ni da zamislimo.
Kada bismo ušli u crnu rupu, nebesko telo čija je druga kosmička brzina veća od brzine svetlosti tako da ga ni svetlost ne može napustiti, realnost bi se podelila na dva dela.
U jednoj stvarnosti u trenutku bi nestali, bili bi spaljeni i verovatno pretvoreni u prah, dok bi u drugoj stvarnosti upali u središte crne rupe potpuno nepovređeni.
Crna rupa je mesto na kojem zakoni fizike ne važe. I sam Ajnštajn nas je učio da masa zakrivljuje prostor i vreme, i da što veću masu neko telo ima, to mu je gravitacija veća. Crne rupe se smatraju najgušćim, a time i najmasivnijim objektima u svemiru, dakle, njihova gravitacija je najveća. One toliko zakrivljuju prostor da im čak ni svetlost ne može pobeći, a postoji i mogućnost da u silnom pokušaju da zakrive vreme i prostor uvuku i same sebe.
Ali šta bi se zapravo dogodilo kada bismo “upali” u crnu rupu. Istraživači tvrde kako je za odgovor na to pitanje potrebno sagledati dve strane, prenosi BBC.
Prvo viđenje bi bilo od strane nekoga ko bi naš ulazak u crnu rupu posmatrao sa strane, dovoljno blizu da sve vidi, a opet dovoljno daleko da ostane na sigurnom u poznatom vremenu i prostoru. Autor teksta je tu osobu nazvao En, pa ćemo je i mi tako zvati.
Dakle, prilikom približavanja vašeg tela crnoj rupi, En će iz daljine videti kako se sve više i više rastežete, a telo se unakažava. Izgledalo bi kao da vas posmatra sa druge strane zakrivljenog stakla. Ono što je najzanimljivije je to da kako se tijelo približava horizontu crne rupe to se sve više kreće usporeno u slou moušn slici. Mogli biste da vičete, ne bi li vas En čula, mogli biste da šaljete poruke Morzeovom azbukom lampice na vašem mobilnom, ali reči i slika do nje bi dolazili sve sporije i sporije.
U tom trenutku talasi svetlosti počeli bi da padaju i da ulaze u crvenu zonu. Onu nečujnu. U trenutku kada vaše telo dotakne horizont, En bi ugledala zamrznutu sliku. Kao da je neko pritisnuo dugme za zaustavljanje slike. Nepomični i rastegnuti preko površine horizonta počela bi da se javlja toplina. En bi gledala kako vas prostor prožima, vaše telo bilo bi rastegnuto do neprepoznatlijvosti. Na vas bi počela da deluje vatra Hoking zraka, a pre nego što bi bili u potpunosti stopljeni s crnom rupom, od vas bi ostao samo pepeo i prah.
Ali pre nego što krenete da planirate vlastitu sahranu, sledi priča sa vašeg gledišta. Zaboravite na En i sve ono što će ona doživeti. Sledi gutanje crne rupe iz vaše perspektive.
Krećete na putovanje u jednu od najvećih i najmisterioznijih odredišta, bez ikakvih turbulencija, rastezanja, usporavanja, zračenja ili opekotina. Put vašeg tela bio bi miran i spokojan. Prilikom približavanja crnoj rupi zadesio bi vas osećaj slobodnog pada, osećaj bezbrižnosti ili kako bi ga Ajnštajn nazvao osećajem “srećnih misli”.
Dok je En videla trenutak kada udarate u horizont, trenutak u kojem je vreme počelo da usporava, a vaše telo bilo kao od gume, ne brinite. En ne može da vidi kroz crnu rupu i to nije ništa zbog čega bi trebalo da se uznemiravate.
Ono što bi vi osetili je da nema horizonta, ne postoji nikakav zid u koji bi udarili i krenuli sa rastezanjem. Naravno, da je crna rupa manja, sile teže koje u njoj deluju, različito bi delovale na vaše gornje i donje ekstremitete, te bi se vrlo verojatno dogodilo ono što je i En videla. Ali naša je crna rupa milion puta veća od Sunca, a sile teže koje u njoj deluju toliko su slabe, s obzirom na njenu veličinu, da ih možemo zanemariti.
Ustvari, u dovoljno velikoj crnoj rupi mogli biste da živite mirno i spokojno do kraja vašeg životnog veka i to poprilično normalno. Dok ne nestanete u singularnosti. Koliko bi se normalno osećali, ako uzmemo u obzir da smo povučeni u rupu bez dna, u prostorno-vremenski kontinuum, protiv svoje volje, bez mogućnosti povratka?
Osećaj koji nam je svima poznat. Vreme ide samo u napred, nemoguće ga je zaustaviti ili okrenuti. Crna rupa može iskriviti prostor i vreme do te krajnosti da unutar crne rupe, na horizintu, ove dve dimenzije mogu zameniti uloge. Ako ste se pitali zašto se vama ništa nije dogodilo, a En je videla kako ste spaljeni i pretvoreni u pepeo i prah te kako od vas nije ostalo baš ništa, evo odgovora.
En nije halucinirala i videla je nešto sasvim razumno i racionalno. S njene pozicije vaše telo postalo je rastegnuto, a potom pretvoreno u prah. I to nije bila iluzija, to se zaista dogodilo sa njene tačke gledanja. Da je mogla dovoljno da se približi crnoj rupi bez da bude uvučena u nju, mogla je da pokupi vaš pepeo i vrati ga na Zemlju. Zakon prirode nalaže da sva tela ostanu izvan crne rupe, baš kako je to En videla.
Prema teoriji kvantne fizike nikakve informacije ne mogu biti izgubljene. Svaka o njih koja je povezana s vašim postojanjem mora ostati izvan crne rupe, osim ako zakoni fizike sa Enine strane prestanu da vrede. S druge strane zakon fizike takođe nalaže put kroz horizont bez osećaja pečenja ili prženja, odnosno bilo čega neobičnog. U suprotnom Ajnštajnova teorija “srećnih misli”, i teorija relativiteta ne bi vredela.
Zakon fizike stoga omogućava ovaj rascep realnosti. Prema jednoj ostajete izvan crne rupe pretvorenu u prah, dok prema drugoj ostajete čitavi i zdravi unutar crne rupe. Na kraju, nikako manje važna informacija, postoji i treći zakon fizike prema kojem sve informacije budu klonirane. Prema tom zakonu nalazili bi se na dva mesta, ali život bi mogli da nastavie samo na jednom mestu. Može postojati samo jedna kopija vas.
Čini se da zakoni fizike prave budale od nas, a celu priču oko povezivanja zakona čine besmislenom. Ali fizičari su pronašli način interpretacije i ovih događaja.
Početkom devedesetih, fizičar Leonard Saskind govorio je da ne postoji paradoks, ne postoji mogućnost da neko od nas ugleda svog klona. Prema tome, En može da vidi jednu verziju vas, dok vi ostajete vi, unutar crne rupe i vidite drugu kopiju vas samih. Isto tako En i vi ne možete više nikada sesti na kafu kako biste uporedili beleške i činjenice koje se primetili s jedne ili s druge strane. Isto tako ne postoji treći posmatrač koji može da bude i s jedne i s druge strane.
Kad uđemo u crnu rupu, jesmo li mrtvi ili živi? Najveća tajna koju nam je razumevanje crne rupe otkrilo je to da realnost ne postoji. Ona zavisi od onoga koga pitate. U ovom slučaju postoji Enina realnost i vaša. I ništa više.
Tokom 2012. godine grupa fizičara došla je do saznanja koje su promenile način gledanja na događaje povezane s crnim rupama. Shvatili su da Sasindovo rešenje o postojanju dve dimenzije ima veze sa linijom horizonta. Kvantna mehanika dovela je do novih spoznaja. Ako En uspe da razbije samo delić vaše realnosti dolazi do nove realnosti i novih informacija negde između onih izvan i onih unutar crne rupe.
U tom slučaju vi ste nestali, progutala vas je radijacija izvan horizonta crne rupe i pretvoreni ste u prah. Ova realnost mora biti povezana s još nekim informacijama prema kojima ste nestali. Ali ako je vaša realnost ona istinita, a vi se nalazite unutar crne rupe živi i zdravi, onda realnost koju je spoznala En mora biti povezana s trećom informacijom koja dolazi negde iz unutrašnjosti crne rupe.
Zaključak je da svaka od ovih informacija može biti povezana s onom drugom samo jednom. Dakle mogu postojati dve verzije, ali one se mogu pojaviti odvojene jedna od druge.
To nas vraća na sam početak pitanja što se dogodi kada “upadnemo” u crnu rupu. Konačan odgovor je da ne možemo znati.
Fizičari već ceo vek pokušavaju da otkriju pravu istinu koja bi pomogla u otkrivanju dublje teorije svemira. Zaključak naše priče je da prava istina leži u primljenim informacijama koje potom menjaju tok događaja i shvatanje prave istine.
Psihofizičari koji su pokušali da izračunaju koliko je vremena potrebno da En shvati šta se zaista dogodilo došli su do zapanjujućih rezultata. Trebalo bi joj neverojatno mnogo vremena, a taj bi proces trajao duže od njenog životnog veka.
(Dnevnik.hr)