Svet je za njega čuo 2003. kad su MIT, Prinston, Kolumbija i još nekoliko univerziteta priznali njegovo rešenje Poenkareove pretpostavke, matematičkog zadatka koji je 99 godina odolevao naporima matematičara celog sveta da je reše.
To je na kraju pošlo za rukom samo Perelmanu, samo što je on, umesto da pokupi milion dolara apsolutno zaslužene nagrade odbio novac.
Kratko je obrazložio da su jednako kao i on za rešenje zaslužan i američki matematičar Ričard Hamilton. Tri godine kasnije, 2006., odbio je da se pojavi na dodeli Fildsove medalje Međunarodne matematičke unije. Reč je o ni manje ni više nego praktično o Nobelovoj nagradi za matematičare.
Perelman je, opet kratko, objasnio da je nagradu odbio jer nije zadovoljan ponašanjem svetskog udruženja matematičara. Živi skromno. Ne voli automobile, živi u stanu sog prijatelja u Rusiji u nekakvoj zabačenoj, maloj četvrti. Ne šiša se, ne brije se, ne seče nokte, a fizički podseća na legendarnog Raspućina.
Doduše, malo šta je sigurno što se njega tiče. Neki od mitova o njemu govore da živi zapravo u stanu svoje majke u Kupčinom, južnoj četvrti Sankt Peterburga. U jednom trenutku ruski mediji su ga pokušali zaskočiti kako bi od njega napravili zvezdu, ali je to dovelo samo do toga da se neko vreme apsolutno izoluje. Nije ga bilo baš nigde, sakrio se.
Nagađalo se čak da je od javnosti pobegao u Švedsku, ali niko nije uspeo da mu uđe u trag jako dugo vremena, pa su ga na kraju ostavili na miru. Isto tako su kapitulirali i svetski matematičari, apsolutni genijalci, koji su ga i 2003. i 2006. danima nagovarali da prihvati i milijun dolara i matematičkog Nobela. Ali je sve bilo uzalud.
Blic.rs