Zapaljenja mokraćnog sistema čine 40 odsto svih bolničkih infekcija
TEGOBE zbog kojih se odlazi u bolnicu mogu potpuno da padnu u drugi plan zbog dugotrajne i bolne urinarne infekcije. Procenjuje se da 40 odsto svih bolničkih infekcija čine upravo zapaljenja mokraćnog sistema, a najveći broj njih nastaje zbog kateterizacije. Da bi se sprečile posledice nošenja katetera urolog Aleksandar Janičić iz Kliničkog centra Srbije ukazuje na najznačajnije mere prevencije:
– Bitno je da pacijent popije do litar i po tečnosti na dan i da prilikom stavljanja katetera budu sterilni uslovi. Takođe, neophodna je redovna zamena katetera, a njegovu promenu trebalo bi da obavlja lekar ili patronažna sestra svake dve do tri nedelje. Jednom do dva puta dnevno važno je da se kateter ispere rastvorom borne kiseline ili fiziološkim rastvorom. Kesa sa urinom bi trebalo da se prazni kada je puna do dve trećine, a važno je da bude okačena o krevet, nikako da ne bude na podu. Prilikom njene zamene, mesto na kojem se spaja sa kateterom mora da se očisti alkoholom.
Doktor Janičić objašnjava da osim urinarne infekcije, posledica kateterizacije može da bude i pojavapeska ili kamen u bubregu ili mokraćnoj bešici.
– Još veći problem je kada dođe do oštećenja sluzokože mokraćnog kanala, jer dolazi do prodora bakterija iz urina u krv, što dovodi do “kateterske groznice”, pa čak i do nastanka urosepse – kaže dr Janičić.
Prema rečima našeg sagovornika, od značaja za sprečavanje urinarne infekcije može da bude i preventivna upotreba antibiotika, ali lekari nemaju usaglašen stav o vrsti, količini i vremenu primene ovih lekova pre stavljanja katetera.
– Zasad samo pacijenti kod kojih su nađene bakterije u mokraći moraju preventivno da piju antibiotik pre nego što dođu na bolničko lečenje – kaže dr Janičić.
Naš sagovornik dodaje i da bi bilo idealno da se urinarni kateter ukloni što je moguće pre. Najbolje je tokom pet dana od uvođenja, jer učestalost pojave bakterija usled katetera tokom dva do deset dana je 26 odsto, a nakon mesec dana je gotovo 100 odsto.
Žene su u 50 odsto većem riziku od dobijanja infekcija urinarnog trakta u odnosu na muškarce. Razlog je u anatomiji mokraćnog kanala koji je kod žena kraći tri do četiri puta. Osim toga, kod žena je mnogo manja udaljenost između mokraćnog kanala i bešike, pa je bakterijama lakše da dođu do pogodnog mesta za razmnožavanje.
– U posebnom su riziku stariji pacijenti, kao i oni sa slabim imunitetom, odnosno oni kod kojih se sprovodi imunosupresivna terapija – kaže dr Janičić. – Takođe, pacijenti sa sistemskim oboljenjima, kao što je dijabetes, smatraju se veoma rizičnim i podložnim za nastanak urinarne infekcije prilikom urinarne kateterizacije.
Izvor: Novosti