Kako je pokazala praksa, čovek koji je došao u dodir sa onostranim svetom, ako čak i shvata neprirodnost situacije, čak i ako se slaže sa pravoslavnim gledanjem na suštinu onog što se dešava, vrlo se retko odlučuje na praktične korake.
Episkop Ilarion (Alfejev) primećuje: “Ako čovek otvara vrata đavolu preko nekih radnji kao što su magija, vračanje, lečenje kod ekstrasensa, ili kroz narkomaniju, alkoholizam i druge oblike zavisnosti, kroz teške grehe koje čini svesno, čovek postaje podvrgnut uticaju mračnih sila. Ako pak on čvrsto stoji na straži svog uma i srca, svog morala, ako odlazi u crkvu, ispoveda se i pričešćuje, nosi sveti krst, nisu mu strašna nikakva demonska zastrašivanja.”
A evo šta kaže arhimandrit German u propovedi pred činom isterivanja zlih duhova: “I evo leži čovek u postelji bez snage – noga se suši, ruka ne radi, jezik se ne pomera, leđa ne može da ispravi, a u stomaku nekakav organ počeo da raste – proklet, šta mu je trebalo, pita se! Sve je bilo tako dobro… Živeo je, živeo, pušio, bludničio, krao, pijančio, ništa nije radio, i sve je bilo dobro, a sada leži bez snage. Zbog čega?
Zbog svog grešnog, poročnog života. Samo kad se razboli vernik, on shvata da ga to Gospod poziva na pokajanje – preko tuge, preko bolesti. On ide u Božiji hram, kaje se, plače, daje Bogu obećanje da će se popraviti. I Gospod mu brzo daje ozdravljenje. A grešnici i bezbožnici, čak i kad leže bolesni, nikako ne žele da shvate grešnost svoga tela, iako su nagrešili teškim gresima u svom životu. Ne, oni leže i govore: “To su meni nabacili štetu! Zlotvori, magovi, nabacili mi nešto!”
A ti nemoj grešiti, čoveče! I Hristos neće slati na tebe tu štetu. A ako budeš grešio, Hristos će sigurno dozvoliti demonima da te muče.”
Pokušaćemo da ispričamo kako da pristupimo teškom, ali izvodljivom sa Božijom pomoći (a ona neće izostati!) zadatku ispravljanja sopstvenog života i oslobađanja svog doma od uticaja zlih sila. Za to je pre svega potrebna odlučnost.
Izbacite iz doma sve što je nedozvoljeno
Svaki predmet, koji se nalazi u domu, nevoljno izaziva u čoveku ove ili one utiske, ove ili one misli, osećanja, želje. Evo zašto treba okružiti sebe onim, što prosvetljuje, trudeći se da izbegnete čak i one predmete, koji iako ne izazivaju štetne misli i osećanja, odvlače od spasenja duše i stremljenja ka Bogu.
Pronađite vjeru
Ako verujemo u Boga, onda se ne bojimo demona; jer nam Gospod šalje svoju pomoć.
“Rušilac neće naći mesto za sebe u nama, ako se ograđujemo štitom vere” (Dobr. g.4. s.64). A sv. Jovan Lestvičnik govori o veri sledeće: “Vera je neuništiva čvrstina duše, nikakvim brigama ne uzdrmana. Vernik nije onaj koji misli da je za Boga sve moguće, nego onaj koji veruje da će dobiti od njega sve, što zatraži… Majka vere je rad i pravo srce”. (Lestvica, sl. 27, 68)./kurir