Međutim, nova analiza „Britanskog medicinskog dnevnika“ pokazala je da masti koje se nalaze u mlečnim proizvodima i mesu ne povećavaju, kako se ranije mislilo, šansu za dijabetes tipa dva, šlog ili srčana oboljenja.
Ishrana pak koja sadrži transmasti, vrsta masti koja se nalazi na pakovanim grickalicama i margarinu, može znatno da poveća rizik od srčanih oboljenja i dovede do preuranjene smrti.
Zaključci nove analize u potpunoj su suprotnosti sa većinom saveta iz sedamdesetih i osamdesetih prošlog veka, kada je margarin, koji sadrži transmasti, smatran daleko zdravijim nego puter.
Nalazi takođe mogu i da posluže za izmenu sadašnjih nutritivnih smernica kojima se savetuje da zasićene masti čine manje od 10 odsto dnevne ishrane.
Ipak, naučnici koji su učestvovali u istraživanju žele i dalje da budu oprezni.
„Smatramo da naša analiza, iako je, nesumnjivo, došla do određenih zaključaka, još nije dovoljan argument da bismo mogli da pozovemo na povećanje dozvoljenog unosa zasićenih masti“, kaže Rasel de Souza, epidemiolog na Univerzitetu „Makmaster” u Kanadi i koautor studije.
Unos veštačkih transmasti povezano je sa 30-odstotnim povećanjem rizika za srčane bolesti, poput infarkta miokarda. Osim toga, ishrana bogata ovim mastima dovodi do 18 odsto većeg broja smrtnih ishoda od srčanih bolesti.
Konzumiranje većih količina zasićenih masti nije pak povezano sa srčanim bolestima, dijabetesom tipa 2 ili preuranjenom smrću.
Negativni efekti transmasti nisu preterano iznenađujući, pošto su brojna istraživanja prethodnih godina utvrdila da dovode do povećanog rizika od srčanih bolesti, a dokazano je čak i da dovode do slabijeg pamćenja
(RTS)