Iako zvanična prezentacija reformisane Energetske zajednice još nije obavljena, u radnoj verziji dokumenta korištenoj u javnim raspravama vidljivo je da će dva glavna aspekta novog pristupa biti jačanje obnovljivih izvora energije, poput iskorištenja hidropotencijala, i jačanje korištenja gasa, dok bi se destimulisali “prljavi” izvori energije, uglavnom termocentrala sa zastarjelom tehnologijom, te jačanje vladavine pravne države, posebno u našem regionu.
Ugovor o Energetskoj zajednici obuhvata zemlje EU, te zemlje zapadnog Balkana, Ukrajinu i Moldaviju, a od svih zemalja članica će se tražiti da zadovolje sve relevantne mjere zaštite prirode pri razvijanju njihovih energetskih politika.
Barbora Jaksova, iz Sekretarijata Energetske zajednice u Beču, potvrdila je “Nezavisnim” da dokument treba uskoro da bude i zvanično usvojen i predstavljen javnosti.
“Upravo smo završili javnu raspravu o prijedlozima kako reformisati Energetsku zajednicu. Ako reforme koje su predložene budu implementirane, one će sigurno imati implikacije i na BiH”, izjavila je Jaksova.
Iz Komesarijata za energetiku Evropske komisije juče nismo uspjeli dobiti odgovor o dokumentu i implikacijama na BiH, uz obrazloženje da se odgovor priprema.
Ono što se u Briselu ističe je da će balkanski region biti ključan za energetsko povezivanje Evrope, bez čega nema diversifikacije snabdijevanja energentima.
Rečeno nam je, takođe, da Evropa vjeruje da će južni gasni koridor, kojim planiraju dovođenje gasa u Evropu iz kaspijskog regiona, biti završen najkasnije do 2019. godine.
Istakli su da će taj koridor biti u skladu s Trećim energetskim paketom, što znači da se odvaja dobavljač gasa od korisnika infrastrukture. Objašnjeno nam je da to znači da će i ruski gas planiranim gasovodom iz Turske moći slobodno prolaziti južnim koridorom.
Dragana Mileusnić, ekspert za energetsku politiku Energetske zajednice u nevladinoj organizaciji “Climate Action Network Europe”, ističe da je veoma važno da se nove energetske politike što prije usvoje.
Dodala je da je u našem regionu najveći problem nedostatak investicija, preveliko oslanjanje na “prljave” tehnologije, poput zastarjelih termocentrala, te nedovoljna vladavina pravne države.
“Ono što mi očekujemo jeste da EU pošalje jasnu poruku ministrima energetike u jugoistočnoj Evropi da što prije usvoje nova pravila i ubrzaju njihovu implementaciju”, izjavila je ona.
Upravo s tim u vezi treba povezati nedavno pismo koje su prošle sedmice evropski parlamentarci uputili potpredsjedniku Evropske komisije Marošu Šefčoviču i komesaru za klimu i energetiku Migelu Ariazu Kaneteu, sa zahtjevom da osiguraju da reforma Energetske zajednice bude usklađena s uslovima za članstvo u EU.
Pismo su uputili evroparlamentarci Aneliz Dods, Monika Makovej, Tonino Picula, Eduard Kukan, Alojz Peterle, kao i Ulrike Lunaček. Ukoliko njihov zahtjev bude bio usvojen, to će značiti da BiH neće moći napredovati na putu ka EU bez usklađivanja svojih energetskih politika sa zahtjevima Energetske zajednice. Delegati su istakli važnost primjenjivanja pravila o javnim nabavkama i državnoj pomoći kako bi se povećala transparentnost.
Iz Vlade RS nam je rečeno da će naredni sastanak s predstavnicima Evropske komisije na temu energije biti u maju, te da će RS imati aktivnu, a ne poslušničku ulogu u implementaciji dokumenata.
Nezavisne novine