Žozea Manuela Baroza, koji je proveo dva mandata kao predsednik Evropske komisije, zameniće Žan-Klod Junker, umesto Ketrin Ešton spoljnom politikom EU upravljaće Federika Mogerini, dok će pregovore o proširenju umesto Štefana Filea nadgledati Johanes Han.
Junker je uveo neke novine u strukturi Komisije, pre svega uvođenjem funkcije prvog potpredsednika EK, koju je namenio Holanđaninu Fransu Timermansu i promenio ime Hanovog portfelja iz “proširenje i istočno susedstvo” u “istočno susedstvo i pregovori o proširenju”.
On je u nedavnom obraćanju poslanicima Evropskog parlamenta objasnio promenu portfelja okolnošću da se tokom njegovog mandata ne očekuje prijem novih članica u Uniju.
“Ne stvarajmo iluzije kod onih koji očekuju pristupanje EU da je to moguće u sledećih pet godina”, rekao je novi predsednik EK i poručio zemljama kandidatima da će pregovori o proširenju biti nastavljeni, pa i ubrzani ako bude potrebno, ali da nije realno da oni budu zaključeni do 2019. godine”.
Većina analitičara, uključujući urednika briselskog lista na engleskom jeziku Tobija Vogela, smatra da je ova procena realistična i da važi i za Srbiju, koja je poslednjih meseci brže od ostalih kandidata sa Zapadnog Balkana napredovala u procesu proširenja.
“Crna Gora je posustala sa reformama, Bosna i Makedonija su u blokadi, pa je Srbija izbila na čelo regate, ali pred njom je još dug put”, kaže Vogel za Tanjug.
On smatra da će Han, kao poznavalac regiona i sposoban tehnokrata dobro obavljati posao, ali podseća da je Evropski savet, koga čine predstavnici zemalja članica, odavno preuzeo političku kontrolu nad procesom proširenja kroz odlučivanje o otvaranju i zatvaranju poglavlja.
Do 2019. bez novih članica
“O tempu pregovora više će se pitati Berlin, London i Pariz nego Brisel”, kaže Vogel.
Iako postoje slabašne šanse da Srbija prva pregovaračka poglavlja otvori u decembru, Tanjugovi diplomatski izvori kažu da Nemačka još insistira da se prvo otvori poglavlje 35 koje je u vezi sa procesom normalizacije Beograda i Prištine, što će biti moguće tek početkom sledeće godine.
S obzirom na to da je u slučaju Srbije važan napredak u poglavlju 35, a ne samo za poglavlja 23 i 24 kao kod ostalih kandidata, mnogo će zavisiti od Mogerini, koja će uz ostale funkcije od Ešton preuzeti “olakšavanje” dijaloga, pošto u Briselu ne vole reč “posredovanje”.
One koji kažu da je Mogerini relativno neiskusna u međunarodnim odnosima, jer je kao šefica italijanske diplomatije provela tek nekoliko meseci, treba podsetiti da je i Ešton kad je stupila na funkciju dočekana sa istom skepsom, kaže Roza Balfur iz Centra za evropsku politiku.
“Ne vidim ni jedan razlog da Mogerini bude manje uspešna od Ešton u rukovođenju dijalogom”, rekla je Balfur, ukazujući da je Mogerini nakon imenovanja odmah posetila Beograd i Prištinu.
Za sada, međutim, nastavak dijaloga zavisi od razrešenja ustavno-političke krize na Kosovu, gde političari ni pet meseci nakon izbora nisu uspeli da se dogovore o formiranju nove vlade, ali to je okolnost na koji ni Brisel ni Beograd ne mogu da utiču.