Ružni snovi mogu da imaju i lijepe strane – jedno istraživanje kaže da nam noćne more pomažu da kontrolišemo strah dok smo budni.
Naučnici sa univerziteta u Švajcarskoj i Americi su proučavali kako mozak reaguje na različite vrste snova.
Oni su otkrili da loši snovi pozitivno utiču na to kako reagujemo na zastrašujuća iskustva u budnom stanju.
Ipak, postoji granica – traumatične noćne more remete san i nemaju pozitivno dejstvo.
Istraživanje neuronaučnika sa Univerziteta u Ženevi, univerzitetskih bolnica Ženeve u Švajcarskoj i Univerziteta u Viskonsinu u Americi, pokazuje da snovi mogu da se koriste i kao vrsta terapije kod poremećaja anksioznosti.
Snovi nas “pripremaju na opasnost u stvarnom životu”
Naučnici su pokušali da odgovore na pitanje da li umjereno zastrašujući snovi imaju svrhu.
Sa više od 250 elektroda povezanih na 18 ispitanika – i još 89 ljudi koji su zapisivali kada su spavali i šta su sanjali – istraživači su istraživali kako se su povezane emocije koje osjećamo dok spavamo s osjećanjima u budnom stanju?
Rezultati, objavljeni u naučnom žurnalu “Mapiranje ljudskog mozga”, pokazali su da loši snovi pomažu ljudima da “reaguju bolje u zastrašujućim situacijama”.
Utvrdili su da je oblast u mozgu zadužena za kontrolu reakcija na straha bila efikasnija poslije lošeg sna.
Ovo sugeriše da noćne more pripremaju ljude da se izbore sa strahom kada su budni.
Što češće imamo noćne more, to je viši nivo aktivnosti u dijelu mozga koji upravlja strahom, otkrili su naučnici.
“Posebno nas je zanimao strah. Koji dijelovi našeg mozga se aktiviraju kada imamo loše snove”, rekao je Lampros Perogamvros, istraživač u Laboratoriji za san i kogniciju na Univerzitetu u Ženevi.
Emocije noćnih mora
Naučnici kaži da su utvrdili “veoma jaku vezu između emocija koje osjećamo u snu i na javi”, i da bi loši snovi mogli da budu neka vrsta simulacije zastrašujućih situacija i probe za takva iskustva kada smo budni.
“Snovi se mogu smatrati kao pravi trening i potencijalno mogu da nas pripreme za suočavanje s opasnostima u stvarnom životu”, rekao je Perogamvros.
Ali, postoji granica, kažu istraživači. Ukoliko loši snovi postanu toliko strašni da ih prije možemo opisati kao traumatične noćne more, benefiti se gube. U tim slučajevima, kažu naučnici, imamo poremećen san i “negativni uticaj” noćne more se nastavlja poslije buđenja.
“Ako se pređe određena količina straha u snu, on gubi korisnu ulogu emotivnog regulatora”, rekao je Perogamvros.
(bbc.com)