Neko će vam možda reći kako je ovaj Superboul obeležila činjenica da je legendarni kvoterbek Denvera Pejton Mening uspeo da svoju drugu, a treću titulu u istoriji Bronkosa (prvu od 1998.) osvoji kao 39-godišnjak.
Neko će vam, možda, reći i da, ako Mening reši da konačno ode u penziju, a učinio bi to sa pet MVP priznanja u najjačoj ligi na svetu u američkom fudbalu, bolji rastanak od igre koju je proslavila i njegova preciznost – nije moguć. Uostalom, postao je prvi kvoterbek u istoriji NFL-a koji je kao starter osvojio dva Superboula sa različitim timovima: prvi je, pre devet godina, osvojio u timu u kome je i postao legenda, Indijanapolis Koltsima.
Ali, ova priča nije o Pejtonu Meningu, istinskom velikanu ovog sporta, koji je sa četiri različita trenera došao do četiri Superboul učešća, pokazujući da je taktika bitna, ali i talenat.
Ova priča, zapravo, počinje 2011., godine kada se Indijanapolis posle 12 sezona odrekao svoje legende – Meninga, kome lekari posle operacije vrata nisu mogli da garantuju da će ponovo biti igrač. Te godine, NFL timovi su na Draftu birali novajlije u moru talenta. Uostalom, skoro 30 tada izabranih igrača učestvovalo je tokom ovih pet godina u Pro Boulu, “susretu svih zvezda”. A, prvi pik na draftu postao je jedan… “Supermen”.
Karolina Pantersi izabrali su kao prvog pika mladog, netipičnog kvoterbeka, Kema Njutona, koji je neobično voleo ne samo da baca loptu – već i da trči sa njom u naručju. Krupan, 196 cm visoki momak, isprva nije zablistao u NFL-u, jer jedno je trčati naspram univerzitetskih rivala, a drugo protiv grdosija u najjačoj ligi, ali Kem Njuton je iz meča u meč izrastao u pravog lidera.
Nadimak Supermen dobio je i zbog svojih trčanja kojima je izluđivao odbrane, a i zbog svojih proslava tačdauna koje je postizao, a koji su podsećali na čuveno skidanje odeće Klarka Kenta pre nego što bi poletao ka činjenju čuda. I, Kem Njuton je bio toliko dominantan, da je ove sezone Karolina Panterse do Superboula odveo uz samo jedan jedini poraz, napravivši od ekipe najbolje rangirani tim, ujedno i najbolju ofanzivu mašineriju.
Te iste 2011., na istom onom Draftu, kao drugi pik odabran je defanzivac Von Miler. Bio je i snažan i brz, idealan za igru tik iza najtežih odbrambenih igrača koji se na liniji prvi probijaju ne bi li se domogli suparničkih kvoterbekova. A kada igrate na toj poziciji, kada ste lajnbeker, onda imate nimalo lake zadatatke. I da pomažete pozadi ako rival krene na dodavanje. A i da jurišate napred, u pomoć svojim defanzivnim linijašima, ako treba sprečiti kvoterbeka da ostvari svoj plan ili počne igra trčanjem.
Von Miler, međutim, nije bio običan lajnbeker. Nikada. Uvek je bio nasmejan i uvek sa mislima negde daleko od terena. Najčešće – tamo gde su njegovi pilići. Pravi pilići. Celog života je maštao da jednog dana, kad god taj dan došao, napravi farmu pilića i bavi se onim što voli, a što je i studirao.
Samo, Von Miler je imao mnogo problema na putu ka snovima. Prosto, ponašao se detinjasto. Ko zna šta je sve unosio u svoje telo kada je 2013. suspendovan na šest mečeva. Te sezone se ugojio deset kilograma, pokidao ligamente kolena pred kraj šampionata i, što je bilo najteže, morao je da propusti Superboul. Bronkosi su izgubili tu borbu, došli do učinka 2-5 u mečevima za titulu, a Von Miler je bio daleko od centra pažnje.
Telo je prekrio tetovažama. Bilo je tu od starih brojeva dresova koje je nosio, preko univerzitetskog logotipa, sve do reči iz čuvenog filma “Lice sa ožiljkom” – “Svet je tvoj”. Bio je svoj. Svojeglav. Ali, nije zaboravljao ni svoj san. Istetovirao je i pile i jednu malu loptu za američki fudbal, tek da onako prekriven tetovažama ne zaboravi šta najviše voli.
Međutim, Von Miler je i dalje bio nestašan van terena. Neko bi to nazvao glupiranjem, tek, sijaset različitih naočara, zatim modni detalji koje nećete sresti na ulici ni u modnim časopisima, čak i čuvene kape od kojih su, za jednu od njih, saigrači jednom mislili da je došao sa dve lisice na glavi, učinili su od njega “putujući cirkus”. Zato su u pomoć pritekli – roditelji. U dogovoru sa njim, doselili su se Denver, smestili se u kuću koju je kupio od unosnog ugovora i pokušali da ga podsete na snove koje ima.
U januaru 2015. za trenera Denvera angažovan je Geri Kubijak, a on je za svog pomoćnika za odbranu doveo Vejda Filipsa, koji je trenerskim poslom počeo da se bavi još davne 1969. Iskustvo je iskoristio da Vona Milera podseti da put ka snovima počinje kada se ka njima krene, a ne više luta. I, Von Miler je sjajnom grupom saigrača krenuo baš tamo.
U ovoj sezoni Denver Bronkosi jesu bili “tim Pejtona Meninga”, ali su bili i najbolja odbrana lige. U plej-ofu su izbacili Bena Rotlisberga i Pitsburg Stilerse, a potom Toma Brejdija i Nju Ingland Pejtriotse. U velikom finalu i zalogaj je bio veliki. Jedan naspram drugog “Supermen”, novi heroj NFL-a, Kem Njuton, te Von Miler, momak koji je dugo lutao, daleko od svojih snova.
Kem Njuton je posle 50 tačdauna za koje je bio odgovoran u ovosezonskim mečevima – ostao na nuli u Superboulu. Razlog? Junak ove priče i njegovi drugari iz odbrane.
Von Miler je dvaput sam uspeo da se probije do Kema Njutona i otme mu loptu dok ju je kvoterbek Karoline još imao u posedu. Potpuno ga izbacivši iz ritma, potpuno je promenio predviđeni tok Superboula.
Kada mu je prvi put izbio loptu iz ruke, uradio je to tik pred endzonom rivala. Von Milerov saigrač Malik Džekson ju je odmah prigrabio i poentirao za iznenađujuće vođstvo autsajdera sa 0:10 …
… a kada je drugi put to uradio, četiri minuta pre kraja meča, učinio je to kada je Kem Njuton pokušao da povede Karolinu ka pobedi, jer je gubila sa 10:16 i tačdaun bi joj dodao titulu. Denverova “pedeset i osmica” je ponovo bila gde treba. I kako treba.
Posle drugog Von Milerovog “seka” kojim je izbio loptu superničkom kvoterbeku, Denver je postigao svoj jedini ofanzivni tačdaun – Si Džej Anderson, koga niko nije odabrao na draftu 2013, preneo je loptu dve jarde i doneo nedostižnih 22:10. To je na konačnih 24:10 uvećao Pejton Mening, realizujući akciju za dva poena dodavanjem za Binija Faulera, još jednog momka kog niko, 2014. godine, nije želeo na draftu.
A Von Miler?
MVP 50. Superbola nije bio ni Kem Njuton (dodavanja 18/41 za 265 jardi, jedno presečeno; šest trčanja za 45 jardi – bez tačdauna)…
Ne, MVP je postao Von Miler, momak koji je pokazao da put iz cirkusa života do snova vodi poslušanjem. Uz trenera koji ga je usmerio, a roditelje koji su ga podržali kada je postalo teško, vinuo se među zvezde.
Kada završi šta ima sa njima, vratiće se u svoj rodni Teksas i otvoriti tu farmu pilića. Tada će moći mirno da pogleda onu tetovažu i, večito nasmejan, sebi sa pravom da kaže “Svet je tvoj”.