Koliko god otezanje sa formiranjem Savjeta ministara BiH šteti svim narodima i entitetima, toliko i dokazuje da je BiH nemoguća država, što više pogađa Bošnjake koji vjerovatno računaju da će time isprovocirati neku intervenciju Zapada, kaže u intervjuu za “Glas Srpske” Nenad Kecmanović, profesor emeritus na Fakultetu političkih nauka u Banjaluci.
On ističe da je riječ o kalkulacijama iz vremena devedesetih godina prošlog vijeka, u kojima su se Bošnjaci i tada “grdno preračunali”.
GLAS: Da li je ova kriza u vezi sa neformiranjem vlasti na nivou BiH svjesno izazvana od strane bošnjačke političke elite?
KECMANOVIĆ: Nije. Poznata mi je procjena da Bakir Izetbegović mora da zateže dok mu ne produže mandat u stranci. Ali, on nije šef SDA po izboru, nego po feudalnom nasljeđu. U percepciji Alijinih sljedbenika, SDA je Bakirova babovina i on nema razloga da brine o nekom protivkandidatu. Uzrok krize i krajnji cilj su mnogo ozbiljniji i nemaju isključivo lokalnu inspiraciju.
Šta je krajnji cilj?
KECMANOVIĆ: Širenje NATO-a na zapadnom Balkanu je pri vrhu agende hladnoratovske strategije SAD i spotiče se jedino na srpskim zemljama – Srbiji i Srpskoj, koje žele da budu vojno neutralne. Istovremeno, i OHR sa diktatorskim bonskim ovlašćenjima i Ustavni sud BiH, koji je sa kontrolnim mehanizmom inostranih sudija bio rezervni alat za disciplinovanje Srba, izgubili su autoritet. Bošnjaci u NATO-u po svaku cijenu hoće novog zaštitnika jedinstvene BiH. Malo je primijećeno da su se u sporazumu, kome je rok istekao 5. septembra, oni saglasili da OHR ode iz BiH samo da bi im prošao MAP. Nude i da to bude samo civilni dio, i da u tome BiH prati Srbiju, koja je, navodno, otišla dalje u saradnji sa NATO-om. Stalo im je da se proces integracije BiH u NATO pomjeri bar za jotu u željenom pravcu, a to je metod “kuvanja žabe”, koga se valja posebno čuvati.
Da li očekujete da OHR i dio međunarodne javnosti reaguje i kakva bi njihova reakcija mogla biti?
KECMANOVIĆ: Za sada se taj “dio međunarodne javnosti” skriva iz Stoltenbergove izjave da je “članstvo u NATO-u dobrovoljno i da neće nikoga tjerati da se priključi”, kao i iza preporuke da je “prioritet novi Savjet ministara BiH”. Međutim, kada su lideri tri strane došli do konfuznog kompromisa za formiranje Savjeta ministara koji je svaka strana mogla da tumači kao svoju pobjedu, javio se ambasador SAD u Sarajevu sa zahtjevom da akteri razjasne i preciziraju šta su se konkretno dogovorili, pa je sve pokvario. Tako je i otkrio da je Amerikancima važniji MAP nego da se Savjet ministara konstituiše i BiH profunkcioniše. Ipak, SAD su sa arogantne sile prešli na diplomatske igre. Osionog Hojt Jia je zamijenio sofisticiraniji Metju Palmer.
Da li je realno da OHR nametne novi Izborni zakon i raspiše vanredne parlamentarne izbore?
KECMANOVIĆ: Ne bih rekao da je to realno bar dok ova vlast vodi Srpsku. Inckova odluka se naprosto ne bi pojavila u Službenom glasniku RS. Ako postoji političko jedinstvo u Srpskoj, OHR nema načina da bilo šta nametne političkim sredstvima uprkos bonskim ovlašćenjima, koje je, uostalom, osporila Venecijanska komisija. Visoki predstavnik bi jedino mogao da pokuša da izvrši nasilni prevrat u Srpskoj uz pomoć pojedinih unutrašnjih kolaboranata, zaostalih poslije izbora u zajedničkim organima.
Kao odgovor na ovu situaciju, lider SNSD-a je najavio kako će njegova stranka utvrditi političku platformu i uputiti je u NSRS na razmatranje i usvajanje. Koje poteze očekujete?
KECMANOVIĆ: Dodik je već pomenuo da će predložiti da se razgovara o povlačenju iz sporazuma o vojsci, sudu, tužilaštvu, indirektnim porezima i svemu što su nametnuli visoki predstavnici. Poslanici HDZ-a bi sigurno podržati takvu inicijativu, a bila bi to i prilika da se najzad više progovori o tome kako je konstruisana ta naknadna “dobrovoljna” poslanička saglasnost na samovoljne ustavne intervencije visokih predstavnika. Bila su to olovna vremena kada su poslije rata haški istražitelji širom Srpske hvatali i privodili ratne političke funkcionere i oficire. Ucjenjivani su da budu ili optuženi ili kooperativni. Taj mračni kontekst u kome je OHR uspješno pritiskao i srpske poslanike, Ešdaun je cinično komentarisao da je od Srba “dobijao i više nego što je tražio”.
Kako gledate na izjavu posebnog predstavnika SAD za zapadni Balkan Metju Palmera da Dejtonski sporazum nikada nije bio zamišljen kao fiksni okvir, nego okvir koji se mijenja?
KECMANOVIĆ: U Dejtonskom sporazumu nigdje ne piše da je “zamišljen kao okvir koji se mijenja”. To što je bračni par Klinton, smatrao da je njihov službenik Holbruk skrojio Dejton, pa oni mogu da ga prekrajaju kako hoće, stvar je sile, a ne međunarodnog prava. SAD su i danas supersila, ali ne i jedina. Tu su sada i Rusija i Kina. Palmerova izjava je samo reciklirana priča o “duhu Dejtona” i pripada inerciji u Stejt departmentu, ali je treba uzeti veoma ozbiljno, jer on otvoreno najavljuje dalju reviziju ovog sporazuma.
Odgovor Srpske
Šta bi trebalo da bude odgovor Srpske na ovu situaciju?
KECMANOVIĆ: Srpska bi, umjesto referendumima i rezolucijama, mogla da kontrira ratifikacijom Dejtonskog sporazuma. Naime, poučena iskustvom sa potpisom Radovana Karadžića na Vens Ovenov plan, koji je skupština na Palama odbila, “međunarodna zajednica” je unijela skandaloznu klauzula da će srpski poslanici sadržaj Dejtonskog sporazuma samo primiti na znanje, bez diskusije i glasanja. NS RS nikada nije ratifikovala ovaj sporazum. Ko bi mogao principijelno da joj ospori pravo i obavezu da barem naknadno proglasi Ustav BiH i tako legalizuje Aneks 4? Bio bi to originalni tekst Dejtona i Srpska bi jednim “ustavotvornim” zasjedanjem Skupštine indirektno poništila sve oteto i nametnuto, kao i preventivno djelovala na ono što Palmer najavljuje.
Glas Srpske