Nasmejana lica seljaka na spomen njegovog imena pri ulasku u Zabrdicu jasno govore da je on omiljeni komšija. Sačekao nas je na kapiji, vedar i raspoložen. A dok nam je sipao domaću rakiju od kruške, naglasio je da njegov proizvod ne sadrži druge primese osim voća. Rakija mu je stvarno odlična.
– Kod mene nema laži i prevare. Uzimam od voća najbolje i od toga proizvodim rakiju. Čistu, pravu i punu ukusa – kaže Jezdić.
Velika porodična kuća, još jedan, novi objekat od preko hiljadu kvadrata koji se i dalje gradi, gde će otvoriti i restoran, a u čijem podrumu će biti smeštena burad sa rakijom, dvadeset hektara zemlje i želja da svima bude dobro od posla kojim se bavi – motivišu ga da ide dalje.
– Jeste, imam dvadeset hektara zemlje, a završiću u metar sa dva. Zato se ne predajem. Na početku nisam doživljavao sebe kao nekoga ko bi mogao da izgura sve ovo. Video sam sebe kao glumca. Da nemam tako razigranu maštu kao što imam, ne bi se ništa desilo, niti bi bilo u fazi u kojoj je sad – kaže Jezdić. Ipak, pomišljao je da od svega digne ruke.
– Svako jutro razmišljam o tome. Što sam duže u ovom kolu i vrtlogu, pomislim: „Šta će meni sve ovo“. Ipak, zemlja me je vezala za sebe. Pokazala se u svom najtežem obliku, ali me je isto tako nadahnula. Ovde imam šansu da uradim nešto dragoceno za sve svoje. Ovo je sada moja potreba. Moram ovo da uradim zbog svoje porodice, ali i zbog ljudi iz ovog sela koji rade i koji će tek raditi kod mene i na radost njihove dece.
Nenad nije samo gazda. On je sa majstorima, vozi traktor, seče drva…
– Kada bi se stručnjaci bavili mnome, verovatno bi dolazak ovde definisali kao beg od svega. Ali zašto da ne budem jak pa da pobegnem od sebe? To sam i uradio. Ovo je ogromno odricanje i podvig, tako da sam ja bio jak da pobegnem od sebe. Od pozorišta, od glume – kaže Nenad. On smatra da ništa nije izgubio time što je četrnaest godina svog života uložio u svoj novi projekat. U ulogu njegovog života.
– Ako bi sve ovo tumačio kao gubitak i odricanje, onda bih bio u problemu. Mene selo užasno vuče i ne odvaja me od mog paralelnog sveta u pozorištu. Tamo se ništa značajno nije desilo u poslednje vreme i nisam sebe lišio za neko preterano pozorišno iskustvo. Ako mi se nekada i desi da se zamislim nad tim da li sam nešto izgubio, kažem sebi: „Realno, nisi ništa propustio, a ovde si izgradio sebi neki novi svet“ – kaže Nenad.
Selo ga ne odvaja od pozorišta: Glumac na svom imanju
Mnogi bi rekli da se povlači iz sveta glume jer je od poljoprivrede bolja zarada.
– Moram vam reći da sam većinu ovih stvari koje ovde vidite platio od svoje glume. Od svih svojih serija, filmova, reklama došao sam do ovoga ovde gde sam sad. Časno je reći da su ovde pare i koje dugujem, ali to je taj rizik koji mora da postoji – otkriva Nenad bez lažne skromnosti. On nema problem da zasuče rukave i glumačke nagrade zameni okopavanjem i oranjem njive. Ježi se od epiteta VIP, koji se dodeljuje nekim ljudima, jer, kako tvrdi, tako nešto kod nas ne postoji.
– Šuša, fuksa, džiber, to su karakteristike. A seljak je divan čovek. VIP seljak etiketa bi mi smetala, a etiketa seljaka ne. Mi se zanosimo da VIP postoji u Srbiji, ali sam siguran da tako nečega nema kod nas – kaže Nenad. Njegov pokretač je njegova porodica, supruga i četvoro dece.
– Ona ne voli da je spominjem ni po statusu koji uživa u našoj bračnoj zajednici, a kamoli ime da joj izgovorim. Ona je u ovoj priči ja, a ja sam ona. To je suština bračnog života. Da mi nije njih, ne bi bilo ni ovoga – kaže Nenad i dodaje da deca još nisu zainteresovana za posao na selu.
– Oni su tinejdžeri. I ja sam bio takav. Siguran sam da će ova krv koja u meni vrca i sokovi kojima se ja hranim biti preneti na njih – dodaje on.
Uz pitu koju nam je spremila njegova majka i još jednu čašicu rakije otkrio nam je da bi voleo da svoj proizvod izvozi van granica naše zemlje i da na imanju i u svojoj proizvodnji zaposli što veći broj ljudi iz sela kako bi svima bilo dobro.
Blic