Reći kako neka reprezentacija zaslužuje da osvoji Svetsko prvenstvo jednostavno nije pravedno. Fifa ima 209 članova, više nego Ujedinjene nacije, a samo njih osam su bili dovoljno umešni i srećni u jednom trenutku svojih fudbalskih stremljenja da se domognu samog vrha.
Međutim, Nemačka je osvojila Mundijal i to se čini izuzetno pravednim. Nakon dva polufinala i poraza u finalu Svetskog prvenstva 2002. godine, uz još jedno polufinale i finale na Evropskim prvenstvima u istom periodu, činilo se kao da im sudbina duguje.
Oni su pre 14 godina, rešeni da stanu na kraj poniženjima na internacionalnoj sceni, potpuno reaorganizovali sistem rada sa mladima. Nemilosrdno su krali metode od Španaca, Holanđana, pa čak i od istih ovih Južnoamerikanaca. Večeras su to naplatili.
Čak su i znaci (ako verujete u takve stvari) bili na njihovoj strani. Pehar je na teren, zajedno sa kapitenom bivših šampiona Karlesom Pujolom, iznela Žizel Bundšen, najplaćeniji model sveta, inače poreklom Nemica. Sa tribina stadiona “Žornalista Mario Filjo” vidi se legendarna statua Hrista Spasitelja. Umetnik koji je odgovoran za njenu pozu (raširene ruke, kao da pokušava da obrgli ceo Rio de Žaneiro) se zvao Karlos Osvald. Brazilac je rođen u Firenci, ali mu ime (Oswald, navodno skraćeno od Oschwald) otkriva nemačko poreklo.
Ovo je, jednostavno, moralo da bude njihovo veče. U jednom trenutku sve im se poklopilo, pa im ni prokletstvo Marakane, koja ima naviku da ruši favorite, nije moglo ništa.
Sve je, dakle, vuklo na vodenicu napravljenu u Nemačkoj. Jedino što je eventualno moglo da zaustavi ovaj tim bio je neki vanzemaljski, individualni talenat. Argentina ima baš takvog, ali on večeras nije bio blizu gornje granice svojih mogućnosti.
Postoje oni trenuci utakmica koje igra Lionel Mesi koje svi čekaju, ma za koga navijali. To su oni momenti kada se lopta stopi sa njegovim stopalom a buka na tribinama se iznenada promeni. Tada odjednom sve postaje moguće, i niko ne želi to da propusti.
Takvih trenutaka, međutim, večeras je bilo jako, jako malo. Argentina je zbog toga izgubila.
Iznuren, malo usled fizičkog umora a verovatno više zbog pritiska zbog koga ima osećaj da su mu noge teške po 100 kilograma (kako je to objasnio njegov otac Horhe), on jednostavno nije bio dovoljno dobar.
Argentina na ovoj utakmici nije uspela da uputi udarac u okvir gola, a nije bila bez prilika da to učini. Poslednji put to se dogodilo u finalu 1990. godine, koje je, znamo svi, završeno na identičan način (Nemačka – Argentina 1:0).
Dodela pehara
Podatak koji možda najbolje pokazuje kako je Argentina igrala na ovom šampionatu – La Albiceleste su na sedam mečeva bili u zaostatku samo ovih sedam minuta. Odbrana je nosila ovaj tim u nokaut fazi takmičenja, ali je i ona zakazala kada se to zaista retko čini, u poslednjim minutima drugog produžetka.
Mario Gece je postigao jako lep pogodak u 113. minutu, na asistenciju Širlea. Ovo je prvi put da gol u finalu Mundijala postigne rezervista na asistenciju rezerviste.
Nemci su osvojili četvrtu titulu prvaka sveta, prvu od ujedinjena. Evropa može da se raduje jer je postala prvi kontinent koji je vezao tri uzastopne titule (Italija 2006, Španija 2010. i Nemačka 2014. godine).
Finale na popularnoj Marakani gledalo je 74.738 gledalaca, što je deseto najposećenije finale u istoriji. Međutim, po svim pretpostavkama, sa više od milijardu gledalaca širom sveta ovo je bilo najgledanije finale ikada./rts/