Advokat Ivan Simić smatra da ne treba odustati od borbe za srpsku imovinu u Hrvatskoj i da to pitanje treba proširiti bez obzira na neobičnu situaciju da pravo svojine, kao neprikosnovena civilizacijska tekovina, nema utemeljenje u odluci najviše sudske instance kakva je Evropski sud za ljudska prava u postupku između Srbije i Hrvatske.
Imovina Srbije i srpskih firmi u Hrvatskoj procjenjuje se na oko dvije milijarde evra.
Evropski sud za ljudska prava u martu je proglasio nedopuštenom predstavku firme “Mladost turist” u slučaju potraživanja zemljišta i turističkih objekata u mjestu Tisno u Dalmaciji, što su vlasti u Zagrebu proslavile jer smatraju da će od sada svaki takav slučaj biti riješen pozitivno za Hrvatsku koja je srpsku imovinu prenijela u svoju državnu svojinu.
“Ne ide nam u prilog ova poslednja odluka. Da li će ona imati domino efekat ne može niko da predvidi, ali možemo očekivati da će tako biti. Ostaje nam obraćanje i drugim relevantnim pravosudnim institucijama da se ukaže na postojanje tog nerješenog pitanja”, objasnio je Simić.
On je naglasio da 25 godina nakon donošenja prvih opštih akata kojima je došlo do oduzimanja srpske imovine u Hrvatskoj, Evropski sud za ljudska prava svojom odlukom nije odgovorio da li je došlo do oduzimanja imovine, prenose beogradski mediji.
“Praktično, Evropski sud za ljudska prava se zaklonio iza buduće neizvesne činjenice u vidu zaključenja bilateralnog sporazuma između zemlje rezidenta tražioca pravne zaštite i zemlje koja je donela opšte akte kojima se ta imovina oduzima”, rekao je Simić.
On je naglasio da je tokom trajanja postupaka srpskih firmi “Mladost turist” i “Investbanka”, koje potražuju imovinu u Hrvatskoj, bilo momenata kada je to pitanje moglo da eskalira i istakao da, nažalost, 2009 i 2010. godine tadašnje političke elite u Srbiji nisu prepoznale važnost ovog pitanja.
“Tada je na dnevni red mogla da se stavi primjena sporazuma o sukcesiji, konkretno Aneksa G i da to bude prethodno pitanje za ulazak Hrvatske u EU”, smatra Simić.
Trenutno više od 60 firmi iz Srbije i BiH vodi skupe postupke pred hrvatskim sudovima koji donose odluke, ne obazirući se na Sporazum o sukcesiji kojim se Hrvatska obavezala da će priznati prava na imovinu i vratiti ta prava u prvobitno stanje kakvo je bilo na dan 31. decembra 1990. godine.
(SRNA)