I ovog puta, iza uspeha stoji istraživački tim laboratorije profesora Nikolasa Gisina u odeljenju za fiziku Univerziteta u Ženevi
Tim je postigao teleportaciju kvantnog stanja fotona, do fotona unutar kristala udaljenog više od 25 kilometara. Time je oboren raniji rekord od šest kilometara postavljen pre 10 godina zahvaljujući istom timu.
Ovo je veliki uspeh u seriji eksperimenata koje je predvodio fizičar Feliks Bizir, a koji se sprovode tokom poslednje decenije, kako bi se bolje razumeo trenutni prenos podataka i stvorila nova tehnologija koja bi izmenila internet kakav poznajemo.
Rezultati su objavljeni u žurnalu Nature Photonics.
U ovom eksperimentu, istraživači su jedan foton smestili u kristal, a drugi foton različite talasne dužine poslali kroz optička vlakna duga 25 kilometara, duž kojih je imao interakciju sa trećim fotonom.
Naučnici proces koji se odigrao opisuju na sledeći način:
“To je kao u bilijaru: treći foton udara prvi i oba nestaju. Naučnici mere taj sudar. Međutim, informacija o postojanju trećeg fotona nije uništena: naprotiv, ona pronalazi put do kristala u kom se takođe nalazi drugi foton, s kojim je prvi bio u odnosu kvantne isprepletenosti”.
Inače, kvantna ispreplitanost podrazumeva da dve čestice odvojene nakon fizičke interakcije mogu biti opisane istim kvantno mehaničkim definicijama (stanjima), koje su neodređene faktorima poput pozicije, spina i polarizacije.
Kvantna teleportacija ne podrazumeva onu teleportaciju koju većina zamišlja, nego pomeranje podataka iz jedne u drugu tačku, bez potrebe da putuju po zadatoj razdaljini.
To znači da brzina i primanje podataka nisu obavezno ograničeni prostorom i vremenom.
Na primer, ako imate prijatelja koji ima dve karte u ruci – kec karo i kec srca – a vi nasumice odaberete jednu, odete u različite sobe i vi tek tada pogledate šta vam je ostalo, oboje ćete znati u istom trenutku koju kartu ima onaj drugi.
Takvu trenutnu svest o stanju između dve tačke, s tim što je umesto karata reč o stanju spina elektrona, a jednog dana možda i celih poruka, fizičari nazivaju teleportacijom, jer suština podatka ne zahteva da ga posmatrate direktno ili da vam neko drugi šalje neku potvrdu.
Iako ovo otkriće iz tog ugla ne deluje naročito uzbudljivo, ono otvara razne mogućnosti.
Zamislite budućnost u kojoj postoji trenutna komunikacija sa astronautima u svemiru ili roverima na Marsu, internet ogromni brzina i bezbednost njegove upotrebe osigurana kvantnom enkripcijom.
Za fizičare koji se ne bave kvantnom mehanikom, novi aspekt ovog eksperimenta je taj što je tim postigao teleportaciju podatka kroz vrsu optičkog kabla koji se već koristi u savremenim telekomunikacijama.
Jednog dana, nadaju se istraživači, imaćemo kvantni internet sa “kvantnim ruterima, koji će primati kvantne informacije i preusmeravati ih do drugog, a da je pritom ne unište”, piše u žurnalu MIT Technology Review.
Gisinova laboratorija učinila je tu budućnost jedan korak bližom, postavivši naučne osnove za takvu vrstu napretka.
(CNET.COM)