Iako svaki čvorić koji se napipa u dojci, kod žena pobuđuje strah da je reč o kanceru, dijagnoza može da bude potpuno bezazlena. U dojci nastaju i dobroćudne promene, one koje čak ne zahtevaju ni hirurško ni lečenje medikamentima. Kakva je priroda promena u dojci može da se utvrdi kliničkim pregledom. Dijagnoza se potvrđuje ultrazvukom kod mlađih i mamografijom kod starijih žena, kao i patohistološkom analizom.
Statistički podaci pokazuju da su maligni tumori dojki veoma retki kod osoba mlađih od 25 godina. Promene su uglavnom dobroćudne, a najčešći benigni tumor je fibroadenom, koji je jasno ograničen u tkivu dojke i obično ga pacijentkinje same napipaju. Kada se otkrije u uzrastu do 25 godina, ova promena je najčešće dobroćudna, a kod starijih dijagnozu treba postavljati sa više opreza.
– Fibroadenomi narastu uglavnom od jednog do tri centimetra, a ovu veličinu, najverovatnije, dostignu u prvih 12 meseci od nastanka – objašnjava u intervjuu “Novostima” primarijus dr Neven Jokić, hirurg Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije. – Posle toga godinama miruju ili rastu veoma sporo. Stav većine hirurga koji se bave lečenjem tumora dojke jeste da se promene koje se otkriju u uzrastu do 25 godina, a za koje se svim metodama dokaže da su dobroćudne, prate na svakih šest meseci. Kada se otkriju u uzrastu od 25 do 35 godina lekar mora da bude veoma obazriv prilikom odlučivanja. Ženama koje imaju pozitivnu porodičnu anamnezu, odnosno neku blisku srodnicu po ženskoj liniji koja je imala karcinom dojke, treba predložiti hirurško uklanjanje promene. Kod starijih od 35 godina, ako ne postoji podatak da je ranije postojala promena, savetuje se hirurško uklanjanje.
Može li dobroćudni fibroadenom vremenom da postane zloćudan?
– Dobroćudni tumori, u principu, nikada ne postaju maligni, sem ako u startu nije napravljena neka greška u dijagnozi. U fibroadenomu se izuzetno retko razvijajaju karcinomi, statistika kaže svega u 0,002 odsto slučajeva.
Kako nastaju i koliko mogu da narastu fibroadenomi?
– Umnožavanjem žlezdanog tkiva (proliferacijom) dolazi do stvaranja tumora, a šta taj mehanizam pokreće i zašto se to dešava, ne znamo. Uglavnom su veličine od jednog do tri centimetra. Svi veći od pet centimetara nazivaju se gigantski. U našoj praksi najveći fibroadenom koji je hirurški uklonjen iz dojke devojčice od 15 godina bio je velik 17 centimetara.
Koje veličine tumori moraju da se operišu?
– Svi tumori koji su veći od tri, a naročito od pet centimetara, zahtevaju hirurško lečenje. Kod tumora koji imaju brz rast, više od jednog centimetra za godinu dana, takođe treba savetovati hirurško lečenje. Pored fibroadenoma u benigne tumore ubraja se i filodni tumor dojke, koji može da bude i maligne prirode ili tzv. granični. Klinički, tumori do pet centimetara najčešće su dobroćudni, a za one veće, postoji sumnja u malignitet i uvek se savetuje hirurško lečenje.
Da li su svi fibroadenomi jasno ograničeni?
– Ne. Nekada fibroadenomi mogu da se razviju unutar izvodnih kanalića dojke. Tada nisu jasno ograničeni kao klikeri. Takvu promenu je bolje hirurški ukloniti i poslati na patohistološku analizu.
Kakva je verovatnoća da se jednom uklonjeni firbroadenom ponovo stvori?
– Žene koje su sklone stvaranju tumora imaju veći rizik da se ista dobroćudna promena formira u istoj ili drugoj dojci.
Koliko traje operacija?
– Benigni tumori se rade u kratkotrajnoj opštoj anesteziji u okviru dnevne bolnice Instituta. Traju do 30 minuta. Pacijenti dva sata posle operacije idu kući.
Kada se skidaju konci?
– Obično se intervencije rade tako da pacijenti nemaju spoljne šavove. Stavljaju se resorptivni konci ispod kože, i njih organizam sam razgradi, a na kožu dojke samo sterilni flasteri koji drže priljubljenu kožu i tako se stvara ožiljak nakon operacije. Kod svih žena, a naročito kod mladih, kojima je estetski izgled posebno bitan, trudimo se da ožiljak bude što manji. Rezove pravimo oko koluta bradavice i već nakon pet ili šest meseci on se gotovo ni ne vidi.
(Lisa)