Dejanova ideja je jedna od ukupno 36 koje su prošle na konkursu koji je za podršku ovakvim projektima raspisala NASA, priča njegova porodica.
Osnovac iz Broda jedan je do troje ljudi iz Evrope čiji projekat je prošao na tom konkursu i jedini iz BiH, ističu za Srpskainfo.
Talentovani dječak, koji se za informatiku, astronomiju i fiziku interesuje od malih nogu, sada ima obavezu da do maja 2020. godine svoju ideju provede u djelo, odnosno da izradi nano-satelit koji trenutno, objašnjava, postoji u nacrtima i 3D modelima.
– To je komunikacioni satelit, veličine 10 puta 10 puta 10 centimetara, koji pruža internet i mobilnu konekciju. Ideju da se prijavim na ovaj konkurs sam dobio kada sam pretraživao internet o malim satelitima „CubeSat“ i naišao na taj poziv NASA „Launch Initiative“. Prijavio sam svoju ideju i nedavno dobio obavještenje da je ona prihvaćena. Ukupno je bilo 706 prijava – kaže Dejan za Srpskainfo.
Kriterijumi NASA koje je trebalo da zadovolji su, dodaje, bili ozbiljni, ali kaže da ne zna šta je bilo presudno da njegov projekat bude među odabranima. Njegov program bi, kaže, trebalo da ubrza rad interneta i mobilne komunikacije.
– Mislim da je to inovativno, jer niko nije to uradio na “CubeSat”, odnosno na nano-satelitima – ističe Dejan.
Američka NASA i Evropska svemirska agencija već su za ovaj satelit platili troškove licence za kontrolu satelita i potrebnu papirologiju, a finansiraće i njegovo lansiranje u orbitu, zajedno sa preostalih 35 malih satelita koje je odabrala. Međutim, NASA ne snosi troškove same izrade nano-satelita, a ti troškovi nisu mali, ističe porodica.
Dejanov djed Milenko Ždrnja, koji je inženjer elektrotehnike, dječaku će pomoći da se napravi satelit, ali ističe da se takav satelit ne može napraviti ručno, već da se moraju uzeti već komercijalno napravljene strukture, te da bi se najbliže to moglo kupiti u Njemačkoj. Njih dvojica su procijenili da bi im za pravljenje satelita bilo potrebno od 15 do 20 hiljada maraka.
– Sama konstrukcija “CubeSat” spada u grupu nano-satelita, a po onom što smo istražili, košta minimalno 1.250 evra. Takav satelit se podiže na visinu od 500 kilometara i mora biti napravljen da izdrži ekstremno niske temperature u orbiti, kao i radijaciju. Takođe, satelit mora biti težak do 1,5 kg i ne smije imati suvišnih lemova. Moramo upotrebljavati minijaturne komponente i slično, da bi mogao biti lansiran. Puno je tu zahtjeva – objašnjava Milenko Ždrnja.
Po njegovim riječima, predviđeno je da satelit bude lansiran kao sekundarni teret na raketi “Falkon” krajem maja naredne godine. Satelit bi trebalo da provede od 120 do 180 dana kružeći u orbiti, a to vrijeme će biti potrebno upravljati njime.
Dejan dodaje da bi, u slučaju da projekat uspije, u upravljaju učestvovao i njegov prijatelj Nikola Peulić iz Dervente, koji mu je pomogao i kod programiranja koda za satelit i kod otklanjanja grešaka, jer se glavni računar u satelitu na kojem rade sastoji od više od 400.000 linija koda. Nikola je, zajedno sa Dejanom, registrovan kao vlasnik satelita koji su nazvali “OberonSat A1”, po Oberonu, jednom od najvećih prirodnih satelita Urana.
– Odlučio sam da za svoje projekte biram neka imena iz astronomije – kaže Dejan.Da bi se ova ideja relizovala Dejanu će biti potrebna finansijska podrška, uz ogromnu moralnu podršku koju crpi iz svoje porodice, a koja ga je od malih nogu podržavala u istraživanju prirodne sklonosti ka najtežim naukama. Dječak samostalno koristi računar od svoje pete godine, a engleski odavno odlično govori.
Njegova majka Dijana je najveći vjetar u leđa svom sinu i podrška da dječak istraje i da ideju sprovede u djelo.
Podršku im je juče obećalo i rukovodstvo opštine Brod, koje ih je pozvalo na razgovor.
– Predstavnici opštine su itekako voljni pomoći i finansijski, koliko budu u mogućnosti, ali i tako što će pitati neke firme za donaciju nekih materijala koji su Dejanu potrebni. Jako smo im zahvalni, a takođe se zahvaljujem i Blicu i portalu Srpskainfo – kaže Dijana Ždrnja.
Upravo ona je dječaku pomogla i da se upozna s doprinosom koji su svijetu dali neki od najvećih naučnika koji su ikada živjeli, kao što su Nikola Tesla, Tomas Edison ili Albert Ajnštajn.
Tako su ova velika imena čovječanstva mladom naučniku Dejanu postala i velika inspiracija da radi ne samo na projektu ovog satelita, već i na drugim projektima, kao što je hibridni raketni motor.
– Vjerujem da je cilj tog konkursa NASA zapravo da animira ljude poput Dejana, posebno mlade, da se bave astronomijom i da ih usmjere u tom pravcu. Ako ovaj projekat uspije, moguće je da će Dejan i raditi za NASA jednog dana, a ako i ne uspije da će mu oni ponuditi neku vrstu podrške da razvija svoj talenat i dalje – ističe Milenko Ždrnja, koji radi kao profesor u srednjoškolskom centru u Brodu.
Ovaj projekat će, međutim, i za njega biti jedinstvena prilika da na neki način ostvari svoje mladalačke snove o tome da se u životu bavi astronomijom.
– Nisam mislio da ću imati priliku da radim na projektu pod pokroviteljstvom NASA, ali sad sam motivisan i slobodno mogu reći da radim u cilju ostvarenja projekta i na ovaj način sanjam dio svojih snova – kaže nam Milenko.
Srpska info