Dogodilo se to 1992. godine, a na udaru ovog skandala našli su se “južnjaci”: ljudi koji su u deželu došli iz drugih dijelova Jugoslavije i tu legalno živjeli.

“Izbrisani” su se odjednom našli u nemogućoj situaciji, jer su njihovi dokumenti postali nevažeći, čime su im uskraćena prava na boravak, obrazovanje, rad, socijalnu i zdravstvenu zaštitu.

Politički, tačku na ovu mračnu epizodu je, nakon punih 30 godina, stavio donedavni predsjednik Republike Slovenije Borut Pahor.

Pahor je, pred kraj svog mandata, uputio izvinjenje, u svoje ime i u ime države, “svima koji su zbog tog čina pretrpjeli patnju, nepravdu i kršenje ljudskih prava”.

Godinama prije Pahorovog izvinjenja u Sloveniji je počeo proces vraćanja prava “izbrisanima”, a država se obavezala i da će im isplatiti odštetu.

Ipak, sva prava je ostvarila tek polovina od 25.671 “izbrisanih”. Mnogi su umrli, ne dočekavši pravdu.

– Polovina “izbrisanih” je ostvarila sva zakonom propisana prava, uključujući i odštetu. Neki su umrli, ne ostvarivši ta prava, a neki su napustili Sloveniju i nikad nisu potraživali ono što im po zakonu pripada – kaže Sanja Ajanović Hovnik za Srpskainfo.

Ona pojašnjava da je su u Sloveniji dva puta mijenjani zakoni, nakon dvije odluke Ustavnog suda Slovenije, te da se i Evropski sud za ljudska prava u Strazburu bavio slučajevima “izbrisanih”.

– Kada je u pitanju odšteta, uglavnom se ide na vansudsku nagodbu. Nešto više od 70 slučajeva je na sudu, jer oštećeni nisu bili zadovoljni iznosom, koji im je država ponudila – pojašnjava Sanja Ajanović Hovnik.