Oni su takođe neki od najotrovnijih materijala poznatih nauci i njihovo iskopavanje se pokazalo toliko opasnim, da su neki apsolutno napušteni i ne koriste se više u industrijskoj proizvodnji.
Ovo je devet najotrovnijih minerala koje smo ikada iskopali.
Cinabarit (HgS)
Živin sulfid, poznatiji kao cinabarit, bio je naš primarni izvor hemijskog elementa žive od najranijih dana ljudske civilizacije. Živa je tradicionalno korišćena kao boja za keramiku i tetovaže, mada se danas koristi u raznoj naučnoj opremi poput termometara i barometara, kao i u brojnim primenama u teškoj industriji, npr. za rekultivaciju plemenitih metala i proizvodnju hlora, a da ne pominjemo prekidače od žive koji omogućavaju da moderna elektronika radi.
Međutim, kada oksidiše, element proizvodi metil-živu i dimetil-živu, dva toksična jedinjenja koja izazivaju nepopravljivu štetu nervnom sistemu dece. Smrtonosne su u malim količinama i mogu se apsorbovati putem respiratornog trakta, creva ili kože. Zbog toga, skoro sve industrije navedene gore su već izbacile živu iz upotrebe ili su u procesu izbacivanja.
Pirit (FeS2)
I sumpor i sumporna kiselina korišćeni su intenzivno u industriji. Sumpor se može naći u svemu od šibica i automobilskih guma, do fungicida i fumiganata, dok sumporna kiselina predstavlja ključnu komponentu mnogih industrijskih procesa pravljenja od pigmenata do eksploziva. Uz to, nekada je samo pirit, mineral koji formiraju gvožđe i sumpor, bio mesto na kome se sumpor mogao naći.
To je dovelo do intenzivnog iskopavanja pirita, koja su imala razarajuće efekte na prirodnu sredinu, budući da su jalovišta sulfidnih rudnika ukiselili podzemne vode i obližnje sisteme. Pored toga, pirit ima lošu naivku da se spontano zapali kada se nađe u slojevima uglja i kada se izloži vazduhu, oslobađajući veoma toksične metale poput arsena u atmosferu. Zbog toga mnogi rudnici uglja prskaju prah od krečnjaka na novoiskopane slojeve uglja – on usporava egzotermičku oksidaciju reakciju rude dovoljno da spreči eksploziju.
Pirit se više ne iskopava komercijalno, pošto je otkriveno da sumpor može lako da se prikupi kao sekundarni proizvod procesovanja prirodnog gasa i nafte. Danas se retko gde iskopava, osim za potrebe uzoraka.
Fluorit (CaF2)
Ovaj predivni zeleni dragulj je sastavljen od kalcijum-fluorida. Obično se nalazi u žilama drugih ruda poput gvožđa, uglja i bakra. Mineral se može koristiti za topljenje, mada se češće viđe u nakitu i sočivima teleskopa. Kada se pomeša sa sumpornom kiselinom, fluorit proizvodi vodonik-fluorid, važnu preteču industrijskih hemikalija.
Međutim, fluorit može biti opasan kako za one koji njime rukuju svakodnevno, tako i za one koji žive blizu rudnika fluorita. Fluorit sadrži fluorin, rastvorljiv mineral koji lako otiče u zalihe podzemnih voda i može da se udahne u pluća ukoliko se izdrobi u prah ili ukoliko se zapali u peći na ugalj.
Jednom kada je fluorin u telu, on uzrokuje skeletnu fluorozu – bolnu bolest koja slabi kosti i oštećuje zglobove. Mnoge ruralne zajednice širom Indije, Kine i ostatka Jugoistočne Azije su pogođene epidemijom bolesti zbog toga što ljudi piju kontaminiranu vodu ili udišu mineral putem vazduha. Samo u kineskoj provinciji Guejdžou procenjuje se da ima 10 miliona obolelih.
Kvarc (SiO2)
Od optike i elektronike, do abraziva i kresiva, kvarc je drugi najuobičajeniji mineral u Zemljinoj kori i ujedno najrasprostranjeniji mineral koji čovečanstvo koristi. Zapravo, veruje se da je njegova vrednost kao kresiva (kvarc proizvodi dugotrajnu varnicu kad sa udari u gvožđe) podstakla najraniju rudarsku aktivnost ljudi. Danaz, pijezoelektirčni kristali kvarca su sveprisutne komponente u radijima i električnim satovima.
Samo nemojte da ga izmrvite i udahnete – osim ukoliko ne želite da bolujete od silikoze. Ovu respiratornu bolest karakterišu natekla pluća i limfne žlezde što otežava disanje. Obično se to dešava nakon 20 i više godina izloženosti, međutim neki simptomi se mogu javiti i nakon samo 5 do 15 godina. Ukoliko zagrabite šaku kvarcove prašine i imitirate Al Paćina u filmu “Lice sa ožiljkom”, možete izazvati akutnu silikozu usled čega će vam se pluća ispuniti tečnošću, a vi ćete se udaviti u sopstvenim sokovima.
Takođe možete dobiti i rak pluća. Budući da je bolest tesno povezana sa određenim industrijama, poput rudarstva, abraziva i stakloreza, radnici su obavezni da nose specijalne maske kako bi izbegli unos.
Galenit (PbS)
Galenit je ruda iz koje dobijamo olovo. Rimljani su voleli olovo – koristili su ga u svemu od cevi, preko boja i posuđa – a mi se i danas oslanjamo na njega: olovo se najčešće nalazi u baterijama i mecima, štitovima od visoke energije (poput pokrivača rendgenskih zraka i omota nuklearnih reaktora), a nekada i kao dodatak bojama i benzinu, kao i skladišni rastvor za korozivne hemikalije.
Olovo nije loše kao živa, koja vas odmah ubije, ali se ne izbacuje iz vašeg sistema. Olovo se akumulira tokom godina i vremenom dostiže otrovne nivoe. Jednom kada se to desi i vi i vaša deca ćete platiti cenu, budući da je otrovnost olova kancerogena za vas i teratogena (uzrokuje ozbiljne urođene defekte) za vaše potomstvo.
Fenakit (BeSiO4)
Fenakit se kopa kao dragi kamen i zbog dragocenog sadržaja berilijuma. Berilijum je bio preteča mnogih keramičkih materijala, sve dok ljudi nisu shvatili da udisanje berilijumske prašine izaziva beriliozu – hroničnu berilijumsku bolest (CBD). Ona je poput silikoze, ali mnogo teža i takođe hronična.
Ne oporavljate se od CBD-a prostim smanjenjem izlaganja berilijumu. Jednom kada je imate, imate je doživotno. Suštinski, vaš pluća postanu super-osetljiva na berilijum, što izaziva alergijsku reakciju koja u plućima izaziva male čvorove i granulome. Ti granulomi otežavaju disanje i mogu dovesti do bolesti poput tuberkuloze.
Erionit ((Na2,K2,Ca)2Al4Si14O36•15H2O)
Erionit je član porodice zeolita, klase vlaknastih silikastih minerala koji se često nazivaju molekularna sita zahvaljujući svojoj praktičnoj sposobnosti da selektivno filtriraju (putem apsorpcije) specifične molekule, kako iz atmosfere, tako i iz tečnosti. Erionit se nalazi u vulkanskom pepelu i često se koristi kao katalizator za doping plemenitih metala koji se koriste za razbijanje ugljovodonika i kao komponenta đubriva.
Erionit veoma liči na minerale azbesta i štetu ljudima na skoro isti način: mezoteliom. To je primarna i specifična “industrijska” bolest, ili je barem bila dok nismo shvatili da izaziva super-rak i dok nismo obustavili iskopavanje minerala u kasnim 1980-im.
Hidroksiapatit (Ca5(PO4)3(OH))
Fosfor u vašem baštenskom đubrivu i fluorid u vašoj vodi iz česme najverovatnije potiču od stene poput ove, a koja se zove apatit. Ovi fosfatni minerali imaju tri vrste, od kojih svaka sadrži drugačije nivoe OH, F ili Cl jona – hidroksiapatit je glavni sastojak vaše zubne gleđi, a fluorapatit gradi ono što se sipa u zalihe gradske vode kako bi se sprečio karijes. I dok su jaki zubi i jake kosti dobra stvar, izloženost hidroksiapatitu (bilo rudarenjem, bilo obradom) će stvoriti naslage minerala na srčanim zaliscima, efikasno ih skamenjujući.
Krokidolit (Na2(Fe2+Mg)3Fe3+2Si8O22(OH)2)
Pozdravite najopasniji materijal na svetu: krokidolit, poznatiji kao plavi azbest. Nekada je široko korišćen za brojne komercijalne i industrijske primene zahvaljujući svojoj snažnoj, fleksibilnoj prirodi i otpornosti na vatru – od plafonskih ploča i materijala za krov, do termoizolacije.
Međutim, 1964. godine doktor Kristofer Vagner je doveo u vezu azbest i mezoteliom i tržište ovih proizvoda se urušilo preko noći. Nažalost, čišćenje azbestom obloženih zgrada širom zemlje je potrajalo mnogo duže i traje čak i danas.
(National Geographic)