Sajt Krika kao prvo ime navodi biznismena Vladimira Delića, a usluge agencije “Mosak Fonseka” koristili su i Srđan Šaper, Miodrag Kostić, Vuk Hamović, Zoran Drakulić, Milan Popović, Vojin Lazarević, Filip Cepter, kreatorka Roksanda Ilinčić, fudbaler Darko Kovačević.
Među onima koji su koristili usluge panamske agecije su i Igor Sabo, Slobodan Anđić, Predrag Lučić, Ljiljana Mišković, piloti Slobodan Stričević, Đorđe Jovanović i Vladimir Banjac, Zoran Florić.
Objavljena dokumenta otkrivaju nove detalje o značajnom slučaju iz devedesetih – iznošenju srpskog novca na Kipar.
Tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević sa svojim saradnicima je, posredstvom ofšor kompanija, na Kipar izneo više od milijardu nemačkih maraka ukradenih od građana Srbije, navodi KRIK.
Novi podaci, navodi se u dokumentu KRIK-a, pokazuju da je srpski biznismen Zoran Drakulić bio punomoćnik kompanije koja je kontrolisala firmu za koju se sumnja da je preko nje iznet deo novca iz Srbije.
U bazi se pojavljuje i ime Vuka Hamovića koji je poznat kao trgovac struje i Drakulićev partner.
Slobodan Anđić, koji je prema pisanju medija kum bivšeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića, takođe se pojavljuje u bazi. Postao je u maju 2012. direktor ofšor kompanije “Blue Earth Refineries Inc” sa Britanskih Devičanskih Ostrva.
Među objavljenim imenima je i biznismen Vladimir Delić, za kojeg KRIK navodi da je porodični prijatelj i poslovni partner gradonačelnika Beograda Siniše Malog.
Delić je 2009. napustio Srbiju, a protiv njega je u Srbiji vođena istraga pod sumnjom da je oštetio privatizovanu firmu.
Tu je i ime, kako se navodi kontroverznog, srpskog biznismena Igora Saboa, koji je više od decenije umešan u finansijski kriminal, čije su kompanije korišćene za izvlačenje novca iz privatizovanih preduzeća, optužen je za zloupotrebu u slučaju Azotara, a blisko je sarađivao i sa Zoranom Ćopićem, koji je u BiH osuđen za pranje kokainskog novca Darka Šarića.
KRIK piše i da je Srđan Šaper, jedan od važnijih “igrača” u oglašavanju u Srbiji, koristio ofšor kompanije da tri miliona evra, koje je zaradio prodajom prostora za oglašavanje, pošalje iz Srbije u ofšor destinacije – ostrva Niue, Samoa, Bahami.
Kako posluju pojedini Rusi u Srbiji
Iza mreže ofšor kompanija, poznati srpski biznismen Milan Popović ušao je u partnerstvo sa Konstantinom Malofejevim, ruskim tajkunom koji je blizak Vladimiru Putinu, piše KRIK.
Rotenbergov otac i Malofejev nalaze se na listi lica kojima je EU uvela sankcije.
Projekat “Panamski papiri” pokazuje da ruski novac i poslovi često u Srbiju dolaze skriveni iza kompanija registrovanih u poreskim rajevima.
Baza otkriva četiri bogata Rusa koji na taj način posluju u Srbiji, a neki od njih se nalaze na listi lica kojima je zabranjeno da putuju i posluju u Evropskoj uniji (EU).
Među imenima srpskih biznismena je i Vojin Lazarević koji je, kako se navodi, posredstvom svoje kompanije ”Rudnap Group” 2007. kupio ofšor firmu ”Giralia Resources Limited” sa Sejšela. Svrha ove ofšor firme je nepoznata.
Jedan od vodećih srpskih biznismena koji se bavi poljoprivredom i bankarstvom, Miodrag Kostić, pojavljuje se u bazi kao biznismen u čije je ime izvršen transfer 368.000 evra.
Predrag Lučić, vlasnik Lučić Invest i Panonke, još jedan je srpski biznismen koji se pojavljuje u bazi dokumenata ”Panamski papiri”.
Osnivač je dve ofšor kompanije “Bluering LTD” i “LP Line Investment” 2005. i 2006. godine na Sejšelima. U bazi nema detalja o poslovanju ovih kompanija.
Miškovićeva se dopisivala sa agentima “Mosak Fonseka”
Ljiljana Mišković, supruga poznatog srpskog biznismena Miroslava Miškovića kome se sudi za malverzacije sa putarskim preduzećima, dopisivala se, prema KRIK-u, 2014. godine sa agentima ”Mosak Fonseka”, kako bi joj otvorili kompaniju koja bi se bavila investicijama niskog rizika.
Kako se navodi u mejlu, kompanija bi imala račun u švajcarskoj banci u Dubaiju, navodi KRIK.
I ime jednog od najpoznatijih srpskih biznismena Filip Cepter, prema podacima iz baze ICIJ-a, sarađivao je sa sumnjivim advokatom i trgovcem naftom Alainom Biondom iz Švajcarske.
Bionda je, prema izveštaju Ujedinjenih nacija, bio umešan u manipulacije u vezi sa naftom u Iraku. On je stupio u kontakt sa agentom “Mosak Fonseka” kako bi otvarao ofšor kompanije za Ceptera, ali je bio i direktor u Cepterovim firmama.
Nepoznata svrha kompanije koju su osnovali piloti
Piloti Slobodan Stričević i Đorđe Jovanović, koji su povezani sa slučajem šverca cigareta u Crnoj Gori i Italiji, osnovali su 2009. godine ofšor kompaniju DSP “Jet Co Limited” na Sejšelima. Svrha kompanije nije poznata.
Stričević i Jovanović poseduju i avio-kompaniju “Prince Aviation” u Beogradu, koja je na italijanskoj optužnici označena kao kompanija korišćena za transfer novca zarađenog švercom cigareta.
Svetski poznata dizajnerka srpskog porekla Roksanda Ilinčić, čije kreacije nose Mišel Obama i vojvotkinja od Kembridža Kejt Midlton, posedovala je ofšor kompaniju ”Greenland Property Limited” na Britanskim Devičanskim Ostrvima. Ova firma u Srbiji je vlasnik kompanije MP Invest.
Darko Kovačević, poznati srpski fudbaler, zvanično je, kako su mediji već preneli, zarađivao od španskog kulba Real sosijedad oko 2.000 dolara mesečno tokom sezone 2006/7.
Dokumenta kompanije “Mosak Fonseka”, međutim, pokazuju da je ovaj klub Kovačeviću isplatio približno 1,4 miliona dolara te godine i to posredstvom holandske kompanije.
Kako je naveo KRIK, to što neko poseduje ofšor kompaniju ne znači da je uključen u nezakonite radnje, ali te kompanije, međutim, mogu se koristiti za izbegavanje plaćanja poreza, skrivanje pravog vlasnika, pranje novca.
KRIK je dodao da su neke od osoba iz Srbije bile pod istragama ili su optužene za krivična dela koja se tiču poslovanja u ofšoru a drugi su koristile firme u zakonitim okvirima.
Mnogi politički lideri, istaknute ličnosti, kao i nekoliko desetina milijardera nalaze se na spisku Međunarodnog konzorcijuma istraživačkih novinara (ICIJ) koji je na osnovu dosijea procurelih iz panamske firme sproveli istragu o ofšor poslovanju svetske elite.
U istraživanju “Panamskih papira” koje predvode ICIJ i nemački list Zidojče cajtung učestvovali su istraživački novinari iz više od 100 svetskih medija, među kojima i novinari KRIK-a.