Oni su ustanovili da je gen sprečio prenošenje bolesti kod 99,5 odsto njihovih potomaka, navodi se u saopštenju objavljenom na sajtu univerziteta. Istraživanje je objavljeno u onlajn izdanju časopisa “Proceedings of the National Academy of Sciences”.
“Saznanja da kojih smo došli ozbiljno pobuđuju nadu da bi ova tehnika mogla da se prilagodi kako bi se iskorenila malarija”, rekao je Antoni Džejms, koji predaje molekularnu biologiju i biohemiju i mikrobiologiju, kao i molekularnu genetiku na Univerzitetu Kalifornije u Irvinu.
Da bi promenili genetski sklop komaraca, naučnici su koristili tehniku CRISPR
(clustered regularly interspaced short palindromic repeats), koja omogućava pristup ćelijskom jedru i uklanjanje DNK, kao i zamenu mutiranih gena i ubacivanje novih
Neophodna su dodatna testiranja, kao i studije na terenu, ali naučnici ističu da je ovo “značajan prvi korak”
“Znamo da gen funkcioniše. Komarci koje smo stvorili nisu konačan brend, ali znamo da nam ova tehnologija omogućava da efikasno stvorimo velike populacije”, rekao je Džejms.
Malarija može da izazove smrt pacijenta, iako je bolest izlečiva i može da se predupredi. Prenosi je ženka komarca Anopheles stephensi, a izaziva parazit Plasmodium. Od pet vrsta ovog parazita koji izaziva malariju kod ljudi najsmrtonosniji su P.falciparum i P. vivax, otkriva Svetska zdravstvena organizacija.
Prema podacima SZO, objavljenim u septembru, samo ove godine oko 438.000 ljudi umrlo od malarije. Od 214 miliona slučajeva bolesti ove godine, većina je zabeležena u Podsaharskoj Africi, gde je bilo 91 odsto smrtnih slučajeva izazvanih ovom bolešću i gde je P. falciparum narasprostranjeniji.
Rani simptomi malarije su visoka temperatura, glavobolja, jeza i pvoraćanje. Ako se ne leči 24 sata, P. falciparum može da izazove ozbiljno oboljenje i smrt.
cnn.com