Prema ranijim najavama članova vlade trogodišnji aranžman MMF-a ne podrazumeva novi zajam od te međunarodne finansijske institucije za jačanje deviznih rezervi Srbije, jer je Srbija dovoljno likvidna, te joj kredit nije potreban.
Vlada Srbije ovim aranžmanom praktično preuzima, u skladu sa Zakonom o budžetu za 2015. godinu, obavezu da će sprovesti fiskalnu konsolidaciju, restrukturisanje javnog sektora, odnosno, strukturne mere i mere makroekonomske stabilizacije, kao i da će u naredne tri godine smanjiti deficit za 1,3 do 1,4 milijardu evra ili za 4,25 odsto BDP.
Prva kontrola izvršenja preuzetih obaveza trebalo bi da usledi polovinom maja, kada će predstavnici ove institucije doći u Beograd.
Premijer Srbije Aleksandar Vučić nedavno je objasnio da “sporazum ne potpisujemo zbog toga što tražimo novac, već zato što nam je potrebna sigurnost”.
Razgovori sa delegacijom MMF, koju je predvodila šef Misije te finansijske institucije za Srbiju Zuzana Murgasova, zvanično su počeli 4. novembra prošle godine i trajali su dve nedelje.
Posle završetka razgovora, Murgasova je ukazala da za Vladu Srbije izazov ostaje visoka stopa nezaposlenosti, visok javni dug i visok deficit budžeta. “U narednom periodu potrebno je sprovoditi mere ekonomskog oporavka koje će obezbediti makroekonomsku stabilnost, otvaranje novih radnih mesta, te sprovodenje fiskalne konsolidacije, koja treba da zaustavi rast javnog duga”, rekla je Murgasova.
Srbija je u poslednjih 15 godina imala tri sporazuma sa MMF-om, od 2001. do 2004. stend-baj aranžman i 2009. aranžman iz predostrožnosti.
Poslednji aranžman Srbije i MMF-a sklopljen je krajem septembra 2011. godine, a zamrznut februara naredne godine, jer je budžet za 2012. odstupio od dogovorenog fiskalnog programa.
Vujović: Aranžman priznanje da žrtva građana nije uzaludna
Bord direktora MMF-a je doneo pozitivnu odluku o programu strukturnog prilagođavanja i fiskalne konsolidacije Srbije, što je za Srbiju veliko priznanje, izjavio je ministar finansija Dušan Vujović.
On je, gostujući u Dnevniku TV Pink, rekao da je ovaj aranžman priznanje svim građanima koji su žrtvu već podneli smanjenjem penzija i plata.
Ovo je, kako je naveo, podstrek svima da bi trebalo podržati program reformi i zdrav ekonomski put. “Aranžman je priznanje i za stručni rad Vlade Srbije, za posvećenost zemlje, premijera Aleksandra Vučića i podsticaj da istrajemo na reformama”, rekao je Vujović.
Prema njegovim rečima, Srbija već ostvaruje “impresivne” rezultate. “Smanjili smo deficit, imamo suficit u prvih 40 dana ove godine, i ako se tako nastavi očekujemo da ćemo izvesti Srbiju na put ekonomskog oporavka”, poručio je on.
NBS jača nadzor nad bankama u saradnji sa MMF
Narodna banka Srbije (NBS) objavila je, očekujući potpisivanje trogodišnjeg stend baj aranžmana sa MMF-om, da će, u skladu sa aktivnostima koje su programom planirane, pokrenuti više inicijativa s ciljem daljeg jačanja supervizorskog i regulatornog okvira. “Pokrenućemo inicijativu u cilju unapređenja okvira za rešavanje pitanja problematičnih banaka, kao i preduzimanja aktivnosti na rešavanju pitanja visokog nivoa problematičnih kredita u sistemu”, objavila je centralna banka na svom sajtu.
Značajan deo programa će se, kako je navedeno, odnositi na sprovođenje tzv. posebnih dijagnostičkih ispitivanja banaka koje posluju u Srbiji, u saradnji sa MMF-om.
Način na koji će se to raditi biće metodološki uporediv sa onim koji sprovodi Evropska centralna banka kao jedinstveni supervizor za EU. “Ključni metodološki aspekti i obuhvat dijagnostika će biti definisani i dogovoreni u saradnji sa MMF-om. Fokisiraće se prevashodno na to da banke primene Međunarodne standarde finansijskog izveštavanja (MSFI), uključujući i promovisanje primene međunarodnih standarda procena prilikom procene nepokretnosti”.
Imajući u vidu značajno učešće problematičnih kredita u bilansima banaka, NBS navodi da u tom smislu očekuje značajne koristi od zajedničke aktivnosti sa MMF-om.
To pre svega kada je reč o proveri kvaliteta aktive baziranoj na jedinstvenoj metodologiji sa fokusom na MSFI i lokalnoj regulativi, a koja će uzimati u obzir karakteristike domaćeg tržišta i predstavljaće značajan doprinos inicijativi za sveobuhvatno rešavanje pitanja problematičnih plasmana.
Uz rešavanje pitanja loših kredita, centralna banka navodi da se od dijagnostičkih ispitivanja očekuje da omoguće i značajno povećanje transparentnosti bilansnih pozicija banaka sa aspekta njihovog vrednovanja u skladu sa MSFI.
Takođe, očekuje se da će omogućiti i sagledavanje eventualnih potreba za dodatnim kapitalom kod pojedinih banaka, uključujući rano uočavanje potrebe za efektivnom i pravovremenim restrukturiranjem određenih banaka u skladu sa novim okvirom za restrukturiranje banaka na osnovu nedavno izmenjenog Zakona o bankama i generalno jačanje poverenja u finansijsku poziciju domaćih banaka i kapacitete supervizora da efektivno, korektivno i blagovremeno nadzire bankarski sistem. “Sva iskustva iz dijagnostičkog ispitivanja će biti iskorišćena i za identifikovanje potreba za daljim unapređenjem regulative i procesa supervizije”, navodi NBS.