Romanopisac, prevodilac, publicista, autor pozorišnih komada i pesnik, njegove “Seobe” za srpsku književnost predstavljaju što i “Rat i mir” Dostojevskog za Ruse.
Miloš Crnjanski jeste sve to, ali mu ipak u Srbiji zvanično institucije nikada nisu posvetile prostor kao uspomenu i počast.
U podrumu Narodne biblioteke Srbije pohranjen je legat Crnjanskog, zaveštan testamentom njegove udovice Vide, dok je na prvom spratu čitaonice, u jednom uglu, izloženo nekoliko njegovih ličnih predmeta: radni sto i pisaća mašina, nekoliko knjiga iz njegove privatne biblioteke te dve-tri krpene lutke koje je supruga Vida šila radi preživljavanja u Londonu.
U Makenzijevoj ulici, u Beogradu, stoji tabla na kojoj se može pročitati da je, po povratku iz emigracije, na toj adresi živeo pisac sa suprugom.
Tu je i Zadužbina Miloša Crnjanskog, nastala zahvaljujući profesoru Milu Lomparu, najvećem poznavaocu piščeve književne zaostavštine, koja, međutim, nema nikakvu institucionalnu podršku, onakvu kakvu zaslužuje i koju imaju njegovi prijatelji: književnik Veljko Petrović, slikar Petar Dobrović i Ivo Andrić, čiji se legati nalaze pod okriljem Kuće legata i Muzeja Grada Beograda.
Zašto 4. novembar
Četvrti novembar je dan italijanske armije, a San Vito al Taljamento je mesto nadomak Alpa u kome se sasvim slučajno našao 25-godišnji Crnjanski, u uniformi austrougarskog oficira, greškom bečke vojne komande.
Preko dana zadatak mu je bio saslušavanje zarobljenih italijanskih oficira, dok je večeri koristio da napiše nežne ljubavne stihove. Kada je Vrhovna komanda San Vita, smeštena u mermernoj palati Altan-Rota, shvatila da je Crnjanski greškom prekomandovan, poslala ga je u Opatiju.
Danas se u toj istoj palati nalazi stalna muzejska postavka pod imenom “O bunkeru i ružama”, nastala po ideji lokalnog bibliotekara Anđela Batela.
On je, nakon što je pročitao pesmu “Priča” ispod koje je napisano: San Vito al Taljamento, 1918, predložio gradonačelniku Antoniju di Bišeljeu da u neisokišćenoj staklenoj bašti na vrhu palate, naprave izložbu posvećenu Crnjanskom, piscu koji ima izuzetnu važnost za evropsku i srpsku književnost, no ipak je te 1918. godine bio i austrougarski vojnik, dakle neprijatelj.
Batel se onda dosetio da napravi dvostruki omaž: Crnjanskom, srpskom piscu, kao i Renatu Seri, romanjolskom književnom kritičaru i piscu koji je takođe boravio u San Vitu za vreme rata i ostavio pisana svedočenja pre nego što je izgubio život 1915. godine u blizini Gorice.
Andrijana Ružić pomoću Dušana Nikodijevića, višeg bibliotekara sa Odeljenja za specijalne fondove Narodne biblioteke Srbije, u kojoj se čuva legat Crnjanskog, odabrala je fotografije iz perioda piščevog boravka u Prvom svetskom ratu i mnogobrojnih putovanja u Italiji, zemlji koju je toliko voleo.
Andrijana je prevela na italijanski i pesmu “Priča” i delove knjige “Lirika Itake i komentari”. Glumac Goran Šušljik pročitao je pesmu “Priča” na srpskom, dok je na italijanskom ta uloga dodeljena glumcu Luiđiju Mioru. Njihove glasove prati odlomak Sonate u be-molu, P110 za violinu i klavir Otorina Respigija iz 1917. godine.
Otvaranje ove izložbe prvobitno je bilo planirano za proleće 2020, ali kada je u Italiji zbog epidemijske situacije bilo sve stopirano, gradonačelnik je odabrao novi datum, 4. novembar.
Šta je cilj projekta
Ovo je i didaktički projekat koji se odvija po fazama i čiji je cilj da učenicima škola opštine San Vito i šire približi temu rata.
“Ovaj projekat je od velikog značaja i pun je emocija jer nam približava istoriju izučavanjem života i dela dva velika pesnika”, izjavio je gradonačelnik Di Bišelje i dodao: “Ova muzejska postavka nam pokazuje društvenu, političku i kulturnu klimu za vreme Prvog svetskog rata, krucijalni period za formiranje nacionalnog identiteta. Omogućava nam podsećanje na to ko smo i na kakvim se žrtvama baziraju naše jedinstvo i naša sloboda”.
Projekat koji je finansirala regija Furlanija – Julijska krajina i Opština San Vito di Taljamento, osmislili su Paola Bristo iz “Viva komiksa”, Andrijana Ružić i arhitekta Marko Pasijan.
Velika podrška i pomoć im je pružila Zadužbina Miloša Crnjanskog u Beogradu, Narodna biblioteka Srbije, Udruženje “Viva komiks”, profesor Milo Lompar – predsednika Fondacije “Crnjanski”, Dušan Nikodijević iz Narodne biblioteke Srbije, Antonio Garlati iz Kancelarije za kulturna dobra Opštine San Vito, Udruženje Istorijskog muzeja Zapadne Furlanije, Udruženje “Somsi”, Nacionalni arhiv Austrije.