“Zamolila sam u jednom trenutku medije da prestanu da pišu takve strašne stvari i objavljuju one strašne naslove. Dragan i ja smo ljudi istog kova. Mi nismo nikada bili zaštićeni. Nas niko i nikada nije štitio, a ja sam videla da su mnogi bili zaštićeni. I sad vidim neke za koje mogu reći da su i problematične ličnosti a da su ipak zaštićeni. Nas dvoje smo izlazili toliko u susret ljudima. Napravili smo karijere mnogima i mislim da nismo zaslužili to što se desilo.”
Kultura ne interesuje ovu državu, upozorila je Milena Dravić.
“Ovde je došlo do velikog poniženja umetnika. Nestalo je ushićenja, uzbuđenja koje se dešava pred premijeru kada se osećaš odgovornim pred publikom. Tom publikom koja danas gleda četiri rijalitija dnevno. To je tragedija za mlad svet. Nešto i funkcioniše, i verovatno su sad i lične veze zaslužne da dođe jedan Zubin Mehta po ne znam koji put i pokaže poštovanje prema ovoj zemlji. On kao da kaže: ‘Poštujte je i vi.’ Moraće ljudi da shvate, ovi što vode politiku, da njih niko ne može da ugrozi ako se pomogne kultura.”
Milena Dravić je u velikom intervjuu Nedeljniku kazala da ljudi ne žele da gledaju samo rijalitije, ali da je jedino to u ponudi. Ona je rekla i da je ljudima dosta politike.
“Nisam bila ničiji čovek i nikada nisam bila član bilo koje stranke. Bavila sam se svojim poslom. A danas svi pitaju sve samo o politici. To je pitanje i za psihologe, jer to je već bolest. Ne znam koji izraz da upotrebim za ovo stanje bespomoćnosti. Za stanje jedne velike beznadežnosti. Možda drugi vide procvat. Žao mi je, a sigurna sam da bi mnogi ljudi želeli da pomognu ovoj zemlji van partijskih krugova. Ali se takvim ljudima ne daje mogućnost, jer ovde moraš biti opredeljen.”
Velika glumica prisjetila se i velikih uspjeha u mladosti, kada se našla čak i na naslovnoj strani “New York Timesa”.
“Povod je bio film ‘WR – Misterije organizma’ Dušana Makavejeva iz 1971. godine, koji je napravio veliki uspeh u svetu, a naročito u Americi. Bila je ogromna podrška filmu u Americi, dobre kritike, ljudi su čak nosili transparente kao podršku. Zbog svega toga došlo je i do medijskog odjeka pa i objavljivanja mojih slika u New York Timesu. Izlazili su tekstovi i fotografije i u drugim svetskim listovima. U londonskom Timesu na primer. U Londonu, u bioskopu u Oxford street-u davao se ovaj film punih dvadeset godina, i svaki put kad bih došla u Englesku, išla bih da vidim da li se i dalje prikazuje. Ja starim, ali film je tu”, kazala je, između ostalog Milena Dravić.
(N.N./B92.net)