Prošlo je tačno 13 mjeseci i 13 dana otkako je mladić iz Šapca, Milan Mišković, nestao u svojoj 24. godini. Tačno u dan članovi njegove porodice znaju da kažu, kada ih pitate koliko je vremena prošlo od tog tragičnog događaja, poslije kojeg mu se gubi svaki trag.
Jer njegova porodica upravo toliko 13 mjeseci i 13 dana živi ujedno u agoniji i nadi, bolu i vjerovanju da će se njihov Mića, njihov lav, odnekud pojaviti.
A Milana nema od tog 16. marta 2020. godine, kada je krenuo u ribolov sa svojim drugarom Ilijom, čije je tijelo pronađeno mjesec dana kasnije. Ušli su u čamac, krenuli Dunavom u Slankamenu i više niko nikada nije vidio Milana.
U bolnoj ispovijesti, posijle više od godinu dana od njegovog nestanka, Milanova sestra od ujaka Ivana Prokić priča o teškom periodu koji i dalje traje, nedostajanju i nadi da je njen bata živ, piše Telegraf.
– O njemu se ništa ne zna 13 meseci, kao da dete nikada nije ni postojalo. Psihički je jako teško, na sve nas je njegov nestanak jako loše uticao. Milanova majka je psihički nestabilno i jako loše. I naša baka, moja i Milanova, nije uopšte dobro, ima Alchajmera ali joj se stanje dodatno pogoršalo otkad se sve desilo. Donekle sam izgubila nadu, ali se uvek neki tračak vrati jer i dalje ne znamo šta se dešava – započinje Ivana.
Kako kaže, sve i da je ono najgore, bilo bi im lakše kada bi makar znali istinu.
– Što bi naša baka rekla: “Bar da imamo kome na grob da odemo”. A mi nemamo ni to – kaže mladićeva sestra.
Šta se tačno desilo tog kobnog dana, možda će zauvek ostati misterija. Ipak, kako priča sagovornica, Milanu i njegovom drugu Iliji je neko, kada su krenuli čamcem da bacaju mrežu, rekao: “Djeco, nemojte, duva jak vjetar”.
– Milan je iskusan, rekao je da će samo pokušati, da će se brzo vratiti ako ne uspiju. I tu im se gubi svaki trag. Kada je čamac pronađen, počelo se sa nekim nelogičnostima. Prvo je bilo da je pronađen u jako čudnom stanju, a nama je bilo čudno kako je čamac pronašao baš neki Milanov drug. Jedan dio čamca je bio zaboden u pjesak – navodi ona.
Ivana kaže da je to tehnički jedini što znaju prisećajući se prvih dana Milanovog nestanka.
– Drugog dana po Milanovom nestanku su i njegov otac, i moj otac, krenuli u potragu. Svi smo se odmah angažovali. Za sve ovo vrijeme, u svašta smo posumnjali, pa čak i da je ubistvo u pitanju i to zbog Ilije, koji je imao podebeli dosije. Milan je želio da mu pomogne, da ga izvuče, da dečko stane na noge. Sumnjali smo i na to da se Milan našao na pogrešnom mjestu u pogrešno vrijeme. Čak se nadamo i da je zaštićeni svjedok zbog Ilije – navodi Ivana.
Porodica je pomišljala i da će se Milan odnekud pojaviti, pa i to da ga neko drži zatočenog kako bi namirio neki Ilijin dug.
Njih dvojica se, inače, znaju od djetinjstva, bili su komšije i odrastali su zajedno. Iako ih je život na neko vrijeme odvojio, drugari su se ponovo povezali.
– I nama sve to djeluje kao neki film. Posle 13 meseci imam periode kada ne želim da vjerujem da je tako nešto moguće, ali se trudim da što manje razmišljam o tome jer onda to ide u nedogled i ne budem psihički okej, što moje četvoro djece osjete iako znaju o svemu i vole Milana više od bilo koga – kaže mladićeva starija sestra.
Sin jedinac
Kaže i da je najteže Milanovoj majci.
– On je sin jedinac, i baš dugo nije mogla da ima djecu zbog zdravstvenih problema. Jednom nedjeljno me pozove, pa se isplače, a ja pokušavam da joj dam tu nadu, pa joj kažem da samo vjeruje u to da će se vratiti – priča ona.
Ivana ističe i da bi samo volela da joj stigne poruka od brata.
– Bilo kome od nas… jedna poruka. “Dobro sam”, samo da znamo da je okej, gdje god da je – zaključuje Ivana.
Inače, za sve ovo vrijeme, porodica od policije nije ništa novo saznala. Iz MUP-a za kažu da i dalje nema nikakvih informacija u vezi sa nestankom ovog mladića.