Stručnjaci Univerziteta u Adelejdu utvrdili su da masti i ugljeni hidrati mogu da nam pruže dovoljno energije za funkcionisanje organizma, a pošto se vare brže od proteina, meso se tokom varenja skladišti za kasniju upotrebu.
To znači da obilje mesa u ishrani može doprinijeti gojaznosti, baš kao što je to slučaj sa šećerima.
Doktorand Univerziteta u Adelejdu Venpeng Јu ispitao je gobalnu dostpunost šećera i mesa i uticaj tih namirnica na gojaznost stanovništva u 170 zemalja svijeta.
Nakon što je uzeo u obzir razlike između zemalja, uključujući i urbanizovanost, fizičku aktivnost stanovništva i prosječan kalorijski unos, istraživač je otkrio da je dostupnost mesa doprinijela gojaznosti pojedinih zemalja podjednako kao i dostupnost šećera – 13 odsto.
“Ljudi mise da masti i ugljeni hidrati doprinose gojaznosti. Sviđalo se to vama ili ne, masti i ugljeni hidrati u savremenoj ishrani pružaju dovoljno energije za naše svakodnevno funkcionisanje. Pošto se proteini iz mesa teže vare od masti i ugljenih hidrata, to znači da je sva energija koju od njega dobijemo višak koji se skladišti u vidu sala”, kaže Јu.
Јu je predstavio svoj rad na 18. Međunarodnoj konferenciji o nutricionizmu u Cirihu.
Takođe, objavljen je u dva časopisa: “BMC Nutrition” i “Journal of Nutrition and Food Sciences”.
RTRS