Iz godine u godinu sve je manji interes učenika za upis srednjih strukovnih škola. Zato, brojnim strukama i zanatima prijeti izumiranje. Vrsni majstori su na zalasku karijere, a svoje znanje nemaju kome da prenesu. Jedan od onih koji želi prenijeti svoje znanje je stolar Marko Vrhovac iz ozrenskog sela Donja Paklenica. Nekada je, priča, u selu bilo desetine stolara, danas samo jedan.
Očeva kuća šeperuša stara više od sedam decenija postala je radionica u kojoj stolar Marko Vrhovac provodi najviše vremena.
Da obrađuje drvo vidio je od djeda I oca. Kao mali posmatrao je vješte ruke djeda i oca kako obrađuju drvo i stvaraju unikatne predmete. Zainteresovao se i odlučio da i sam proba. Po ugledu na pradjedovu plosku staru vijek i po, napravio je svoju.
U Doboju nije bilo srednje škole za stolara, pa se školovao za obradu metala. U toj struci zaradio je i penziju, ali u srce mu je, ipak, ostalo urezano drvo.
Na djedovoini je ostao da ne izumre zanat. Dlijeto, turpija i komad drveta – to mu je samo potrebno da stvara umjetnost već više od trideset godina.
Sve se ručno radilo, a danas su mašine posao pojednostavile i proces izrade značajno skratile. Najčešće izrađuje burad i fučije.
Sve želje kupaca do sada je uspijevao da ispuni. Oni zamisle,a on to uz pomoć alata I svojim rukama napravi.
Nekada je osim dana i noći provodio u radionici da sve izradi. Unikatne fučije i burad iz njegove radionice su širom Evrope. Čak je njegovo burence stiglo I do daleke Australije.
Rakija u buretu stoji, a u fučiji leži, objašnjava majstor Marko. Sve što napravi, proda na kućnom pragu, a najviše kupaca odlučuje se za hrastovo drvo, jer od njega rakija poprima posebnu boju.
Oni koji vole da rakija ima boju viskija kupuju burad izrađenu od šljive, a da bi rakija imala bistrinu preporučuje da se čuva u fučijama i buradima izrađenim od duda koji je uz bagrem najteži za obradu. Da napravi jedno burence treba mu dva dana, a drvo obavezno mora biti suvo i kvalitetno, pravih godova, bez kvrga.
Dok čeka kupce za nove, popravlja i restaurira stare kace i fučije. Kaže posla ima.
Vrhovac kaže da ni ne pomišlja da napusti zanat. On je učio od djeda I oca, a volio bi I on da nekom prenese svoje znanje.
U zavičaju u kojem je nekad bilo više od 300 mještana, danas je tek 100. Da promijeni adresu Marko ni ne pomišlja, jer kaže nema ljepšeg I slađeg sna od onog u roditeljskoj kući staroj 150 godina. Nastaviće da čuva stolarski zanat od izumiranja u nadi da će se pojaviti neko mlađi ko će željeti da nastavi tradiciju dugu nekoliko vijekova.
TV K3