Suđenje Maktoufu obnovljeno je nakon presude Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu koji je utvrdio da je u ovom slučaju trebalo da bude primijenjen Krivični zakon bivše Jugoslavije, koji je blaži po počinioca.
Sudija Minka Kreho rekla je da se Sud kretao u okviru otklanjanja povrede člana sedam Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, koji se odnosi na primjenu Krivičnog zakona, te je prilikom određivanja kazne imao u vidu stepen krivične odgovornosti optuženog.
Kao otežavajuću okolnost, Kreho je navela da su oteta lica bila nenaoružana, ponižavajući položaj u kojem su bili i način na koji je Maktouf prema njima postupao.
Za olakšavajuću okolnost, ona je navela da je Maktouf otac četvoro djece, da ranije nije osuđivan, da se korektno držao tokom postupka, ali da sve to nije bilo dovoljno za ublažavanje ranije izrečene kazne.
Protiv današnje presude može biti podnesena žalba Apelacionom vijeću Suda BiH u roku od 15 dana.
Advokat Adil Lozo najavio je da će odmah uložiti žalbu.
Maktoufa je 2006. godine Sud BiH osudio na pet godina zatvora jer je pomagao Abu Džaferu i drugim pripadnicima odreda “El mudžahid” u otmici hrvatskih civila iz Travnika , koji su odvedeni u kamp u Orašcu gdje su zlostavljani. Maktouf je kaznu od pet godina zatvora odslužio.
Sud u Strazburu je 18. jula 2013. godine utvrdio da je prekršena Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i naložio ponovo suđenje.
Radulj: Dokaz koliko se sporo sprovode međunarodne obaveze
Činjenica da je Sud BiH nakon više od godinu dana od donošenja odluke Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu u predmetu “Maktouf i Damjanović” konačno donio odluku u ponovnom postupku dokaz je koliko je pravda u BiH spora i koliko se sporo sprovode međunarodne obaveze BiH, rekao je Srni zamjenik ministra pravde BiH Srđan Radulj.
Komentarišući današnju odluku, Radulj je rekao da je to očigledan dokaz da Sud BiH ne razmatra u potpunosti ponovno predmete, već samo paušalno donosi nove presude, ne mijenjajući uopšte dužinu kazne za osuđena lica pred Sudom BiH.
“Sud BiH očigledno ne želi da uđe u meritum predmeta i uzme u razmatranje nove činjenice i dokaze, nego samo paušalno određuje iznos kazne u skladu sa Krivičnim zakonom bivše SFRJ iz 1976. godine, što u mnogim slučajevima dovodi u sumnju pravednost i pravilno odlučivanje u tim predmetima”, ističe Radulj.
Prema njegovom mišljenju, to dovoljno govori o iskrenosti i odlučnosti Suda BiH da sva lica osumnjičena za ratne zločine privede pravdi. On smatra da je posebno interesantno to što Sud BiH ne želi da sprovede odluku u predmetu “Maktouf i Damjanović” na sva druga lica osuđena pred Sudom BiH iako to predstavlja međunarodnu obavezu.
“Tako ćemo imati situaciju da pojedina lica budu osuđena po Krivičnom zakonu BiH iz 2003. godine, a pojedina po Krivičnom zakonu iz 1976. godine, što je apsolutno nedopustivo i što dovodi u pitanje sprovođenje Evropske konvencije o ljudskim pravima i domaćih propisa pred Sudom BiH, a što nije slučaj sa entitetskim sudovima, koji u potpunosti provode i domaće i međunarodne obaveze BiH”, naglašava Radulj.
Prema njegovom mišljenju, ovo zaslužuje pomnu pažnju Visokog sudskog i tužilačkog savjeta BiH i reorganizaciju Suda BiH, te stavljanje svih resursa u rješavanje i sprovođenje oduke “Maktouf i Damajnović” kako bi konačno sva lica bila osuđena u skladu sa evropskim i domaćim standardima.
On smatra da je i bez izmjena domaćeg zakonodavstva, prije svega imajući u vidu Zakon o krivičnom postupku BiH, moguće sprovesti odluku “Maktouf i Damjanović” i prema drugim licima, jer je BiH potpisnica i Evropske konvencije i Statuta Savjeta Evrope koji nalažu da je zemlja članica, u ovom slučaju BiH, obavezna svim licima na njenoj teritoriji omogućiti ista prava, odnosno suđenje pod jednakim uslovima.
“I bez izmjene domaće regulative moguće je da Sud BiH ponovi postupke svim licima, što je i dužan , ukoliko utvrdi odredbama Zakona o krivičnom postupku BiH da postoji razlog za ponavljanje krivičnog postupka u bilo kom predmetu”, naglasio je Radulj i dodao da je evidentno da Sud BiH odbija da sprovodi ove odluke i postupi po odluci u predmetu “Maktof i Damjanović”.