Predsjednik Evropskog savjeta Šarl Mišel napisao je jutros na Tviteru da je postignut dogovor kratkom porukom “Dogovor!“ (Deal!).
Francuski predsjednik Emanuel Makron je sa svoje strane na Tviteru napisao da je to “istorijski dan za Evropu“.
Makron je izjavio da je postizanje dogovora razlog za slavlje jer pokazuje koliko su evropske zemlje spremne daleko da idu radi postizanja zajedničkog rezultata.
– Mislim da s pravom možemo da se radujemo – poručio je Makron.
Italijanski premijer Đuzepe Konte izjavio je da će Italija dobiti 28 odsto novca, odnosno 209 milijardi evra od usaglašenih 750 milijardi, od čega će 81 milijarda biti u grantovima, a 127 milijardi u vidu pozajmica.
On je rekao da će fond omogućiti zemljama EU da se “snažno i efikasno” suoče sa krizom.
– Zadovoljni smo usvajanjem ambicioznog plana, koji će nam omogućiti da se snažno i efikasno suočimo sa krizom – istakao je Konte na konferenciji za novinare.
– Imamo dogovor i to dobar dogovor! EU nikada nije tako ambiciozno željela da investira u budućnost sa budžetom (2021-2027) od 1.074 milijardi evra i fondom za oporavak ekonomije od 750 milijardi evra – rekla je belgijska premijerka Sofi Vilmes.
Sporazum o velikom fondu EU za oporavak od pandemije virusa korona pokazuje da je Unija sposobna da zajednički djeluje, čak i tokom velikih kriza, izjavila je njemački kancelar Angela Merkel.
Ona je tokom zajedničke konferencije za novinare sa predsjednikom Francuske Emanuelom Makronom u Briselu rekla da je dogovor pokazao da je blok spreman da ide novim stazama u neobičnim okolnostima.
– Ovo je važan signal da EU, čak i sa različitim pozadinama, može da preduzme mjere – istakla je Merkelova.
Na samitu koji je počeo u petak postignut je dogovor poslije “bitke“ takozvane štedljive četvorke koju čine Holandija, Danska, Švedska i Austrija, s jedne strane, i Francuske i Njemačke koje su predložile plan ekonomskog oživljavanja od 750 milijardi evra.
Od tih 750 milijardi evra, 390 milijardi evra će biti namenjeno za subvencije državama koje su najviše pogođene pandemijom korona virusom i to će biti zajednički dug EU.
Tome se protivila štedljiva četvorka. Mišel je ubijedio tu četvorku tako da je od predviđenih 500 milijarda evra, koliko je bilo ponuđeno u francusko-njemačkom planu, tu sumu smanjio na 390 milijardi.
Ključni problem tokom četiri dana samita bio je taj što su se zemlje bogatog sjevera EU, posebno “štedljiva četvorka“, protivile načelu da se pomoć mahom upućuje u vidu bespovratnih poklona, a ne kredita.