“Moj, nazovimo ga, ultimatum je urodio plodom, pa je Plivački savez u dogovoru sa OK Srbije odlučio da mi iznajmi stan u Beogradu na šest meseci, pa ću moći svakodnevno da treniram na Košutnjaku”, rekao je za „Blic” naš najbolji prsaš Čaba Silađi.
Plivanje može da bude udarna vest samo ukoliko plivači osvoje neku od medalja. I to na svetskim ili evropskim prvenstvima.
Međutim, i kada bi napravili neki značajniji uspeh, plivači bi teško mogli da drže vodeće pozicije na sajtovima ili novinskim stupcima.
Jedan od osnovnih sportova, bazičnih, potpuno je skrajnut i nalazi se na margini sistema.
Naši plivači često odlaze da treniraju tokom godine u inostranstvo kako bi brusili formu za najjača takmičenja jer u Srbiji nemaju osnovne uslove za rad. Njima ne treba mnogo – samo topla voda i bazen. A često nemaju ni jedno ni drugo.
Čaba Silađi je prošle godine ostvario A normu za Olimpijske igre u Tokiju koje bi trebalo da se održe na leto 2021. Na Prvenstvu Mađarske u Debrecinu srpski plivač je isplivao trku na 100 metara prsno rezultatom 59,40 sekundi, popravivši tako i lični rekord za 34 stotinke, dok je za 54 stotinke nadmašio A olimpijsku normu.
Silađi će četvrti put u karijeri učestvovati na Olimpijskim igrama, nakon što je predstavljao Srbiju u Pekingu 2008, Londonu 2012. i Rio de Žaneiru 2016. godine.
Za razliku od većine kolega koje idu preko, Silađi se odlučio da trenira u Srbiji. Iako se gotovo svakodnevno susreće sa lošim uslovima, ovaj as postiže vrhunske rezultate.
Njegova reč ima težinu da komentariše stanje u srpskom plivanju, pa smo ga u smiraj ove lude 2020. godine pozvali da proverimo da li su se uslovi makar malo popravili.
Nažalost, nisu…
– Nisam trenirao poslednjih nekoliko dana od kada sam se vratio sa Prvenstva Mađarske, pa sam odlučio da preskočim Državni šampionat Srbije. Nisam se osećao dobro, sumnjali smo na kovid, ali test je pokazao da sam negativan. Bila je prehlada. U svakom slučaju nisam trenirao, a i da nisam bio prehlađen, ne bih imao gde da treniram – počeo je priču za “Blic” najbolji prsaš naše zemlje.
Objasnio i nam je i kako to da nema gde da trenira.
– Ja sam član PK Vojvodina i mi imamo veliki problem što se olimpijskih bazena tiče. Ne samo mi, već svi plivači iz drugih gradova u Vojvodini. Naime, na teritoriji Vojvodine se nalazi samo jedan olimpijski bazen, onaj u Spensu, koji nije u funkciji.
U trenucima kada je pomenuo bazen u Novom Sadu, čula se jasna ljutnja, ali i razočaranje srpskog plivača.
– Renoviranje bazena u Spensu trebalo je da bude gotovo 1. septembra, ali rok za završetak radova je probijen za nekoliko meseci. Iako je gradonačelnik Novog Sada na društvenim mrežama objavio da je renoviranje gotovo, mi u njemu možemo da igramo samo fudbal, dok na plivanje možemo da zaboravimo.
Na pitanje da li je siguran da je bazen spreman da se u njemu pliva, Silađi tvrdi:
– Apsolutno je gotov. Pošto je Spens sav u staklu, nekoliko puta sam video kroz prozore da je sve gotovo, ali bazen se ne puni. Ja sam tri puta slao poruke direktoru Spensa sa pitanjem kada ćemo moći da treniramo i sva tri puta je on rok produžavao za mesec dana. Poslednje što je bilo je da ćemo moći da počnemo da plivamo 1. decembra, ali evo, kraj je meseca i ništa se ne dešava.
Silađija najviše nervira način na koji se državni organi odnose prema plivačima.
– Cela ova godina mi je u koferima. Od maja sam bio stalno na relaciji Beograd – Novi Sad. Ne želim tako da treniram. Ako sam se pre dve godine preselio u Novi Sad znači da sam došao sa planom i ciljem. Znao sam sa kojim trenerima želim da radim i vidi se da se rad sa njima isplaćuje. Ako treba da odem opet negde drugo, neka mi kažu. Osećam se poniženo zbog načina na koji nas tretiraju.
Iako se sve dešava na gradskom nivou, pitali smo Silađija da li je Ministarstvo sporta upoznato sa nevoljama srpskih olimpijaca.
– Ja lično nikoga nisam obaveštavao, ali to i nije moj posao kao sportiste. Pazite, o ovome se piše, sigurno problem nije u neinformisanosti. Mi smo letos trenirali na Košutnjaku, ali ponavljam želimo da treniramo u svom gradu i da se pripremamo u njemu.
Silađi bi trebalo da počne pripreme za narednu sezonu za nekoliko dana. I baš kada smo spremali ovaj tekst za štampu, Silađi nas je pozvao da nam kaže novosti:
– Moj, nazovimo ga, ultimatum, urodio je plodom, pa je Plivački savez u dogovoru sa Olimpijskim komitetom Srbije, odlučio da mi iznajmi stan u Beogradu na šest meseci, pa ću moći da treniram na Košutnjaku. Međutim, ne želim da odustanem od ideje da Novi Sad ima olimpijski bazen. Ja sam morao da se preselim zbog toga što se spremam za OI u Tokiju, ali ostalo je toliko dece u Novom Sadu koja nemaju gde da treniraju. Ja sam mogao i u Mađarsku da odem da treniram. Sada smo našli rešenje za mene, ali ponavljam, želim da Novi Sad dobije svoj olimpijski bazen – zaključio je Silađi.
Blic