Predsednik Komisije za utvrđivanje posledica NATO bombardovanja Darko Laketić naveo je da je tokom bombardovanja došlo do kontaminacije piralenom sliva Lepenice od Kragujevca do ušća u Veliku Moravu. Istakao je da je istraživanje Rudarsko-geološkog fakulteta pokazalo da se na ispitivanim mestima varijacija kontaminacije kretala od deset puta većih vrednosti piralena od graničnih. Najavio je da će biti urađeno novo istraživanje kako bi se utvrdilo da li sada ima piralena i u kojoj koncentraciji.
Darko Laketić je, gostujući u Dnevniku RTS-a, istakao da je Kragujevac grad koji se, nažalost, suočio sa kontaminacijom piralenima.
“Prilikom NATO bombardovanja došlo je do razaranja velikih industrijskih trafoa u lakirnici ‘Zastave’ i oslobađanja veće količine piralena”, naveo je Laketić.
Dodao je da je na poslednjoj sednici Komisije profesor doktor Ivan Matić, profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u penziji, predstavio istraživanje koje je sproveo na tu temu.
“Upravo je Rudarsko-geološki fakultet, na čelu sa profesorom Matićem, radio jednu studiju na tu temu – kontaminacije piralenima sliva Lepenice od Kragujevca do ušća u Veliku Moravu”, naveo je Laketić i dodao da je profesor Matić prezentovao sve dokaze do kojih su došli.
Piralen se, nažalost, izlio u reku Ždraljicu, nakon toga u Lepenicu i došlo je do kontaminacije čitavog priobalja, odnosno tog pojasa oko reka, objasnio je Laketić.
Ukazao je da je reč o studiji koja je finansirana od strane EU, a analiza materijala je rađena u Češkoj u referentnim laboratorijama za piralen. “Rezultati do kojih su došli su egzaktni, relevantni i tačni”, naglasio je Laketić.
Piraleni prema stanovištu SZO spadaju u red najvećih toksina koji postoje i najkancerogeniji su.
“Informacije imala vlast, ali nije reagovala”
Naveo je da je ova studija rađena u periodu od 2002. do 2005. godine i da su rezultati poražavajući zato što pokazuju da se na tim ispitivanim mestima varijacija kontaminacije kretala od deset puta većih vrednosti piralena od graničnih do pet puta većih vrednosti od interventnih.
Naglasio je da je istraživanje bilo transparentno, ali da vlast 2005. godine nije reagovala na te dokaze. “Te informacije je imala i izvršna i zakonodavna vlast države u tom trenutku. Ono što je sramno je da vlast tada nije reagovala. Ako imate kontaminaciju država je odgovorna za to da mora da reaguje u smislu dekontaminacije”, dodao je Laketić.
Istakao je da su članovi Komisije napravili sastanak sa državnim sekretarom Branislavom Blažićem u Ministarstvu za zaštitu životne sredine i dogovorili nastavak finansiranja ovog projekta, jer je 14 godina prošlo od tih rezultata.
“Sada je neophodno utvrditi ne samo kote koje su ispitivane, nego dodatno proširiti ovo istraživanje. To je ono što smo se dogovorili i na osnovu tog dodatnog ispitivanja gde ćemo dobiti nove informacije mi ćemo uraditi i hitnu reakciju nakon toga”, rekao je Laketić.
Objasnio je da je reč o poluisparljivom materijalu. “Prilikom obrađivanja zemljišta, prilikom oranja, dolazi do pomeranja tog površinskog sloja i dolazi do isparavanja te supstance, delimičnog isparavanja”, dodao je Laketić.
Ukazao je da ne mogu sa sigurnošću tvrditi da li sada ima i u kojoj koncentraciji piralena. “Neophodno je uraditi istraživanje da bi došli do valjanih podataka”, naveo je Laketić.
“Nema dubinske kontaminacije vode i zemljišta”
Bitno je naglasiti, ističe Laketić, da nema dubinske kontaminacije vode i zemljišta, jer je piralen nađen u sloju od površinskih 20 centimetara zemlje.
Takođe, važno je istaći da kada se zemlja obrađuje piralen isparava i da su ljudi koji su obrađivali zemlju to udisali.
“Upravo iz tih razloga radimo analizu uticaja tih isparenja sada na osnovu statističkih podataka na zdravlje stanovništva. Da vidimo da li postoji eventualno neki porast onih tumora i onih karcinoma koji nastaju inhalatornim putem”, objasnio je Laketić.
Naveo je da su imali sastanak i sa onima koji su čistili lakirnicu “Zastave” lopatama, ručno, bez neke valjane zaštitne opreme.
“Na sastanku sa tim ljudima videli smo da postoji visok procenat nastanka malignih bolesti”, dodao je Laketić.
Na pitanje zašto su sednice Komisije zatvorene za javnost, Laketić kaže da su doneli tu odluku jer su informacije koje se prezentuju na tim sednicama od strane različitih svedoka jako osetljive i mogu biti značajne po državnu bezbednost.
“Ono što je najznačajnije za javnost i što želim da prezentujem javnosti jeste da ja kao predsednik Komisije garantujem da svaka informacija koja je bitna za javno zdravlje stanovništva, za životnu sredinu, za populaciju uopšte je izneta, prezentovana javnosti i tako će biti i u budućnosti”, zaključio je Laketić.
RTS