“Savremeni kuvar” u poglavlju “Kafa”, podsjeća i na predanje da zasluga za otkriće kafe pripada jednom “čobančetu koji je primijetio da mu koze pokazuju izuzetnu živahnost kad god bi se nabrstile biljke poznate pod imenom kahoua”. U Evropi je kafa počela da se pije sredinom 17. vijeka.
A razlika između srpske i turske kafe nije samo u načinu služenja, već i u pripremi.
Srpska crna kafa
“Staviti u džezvu vodu i šećer i pustiti da provri. Za jednu šoljicu kafe potrebna je šoljica i po vode, kocka šećera i kašičica mljevene kafe. Kad voda provri, odliti malo u šoljicu ili drugo lonče, zakuvati kafu, pa vratiti džezvu na vatru da kafa napravi ključ, odnosno, samo da se podigne, ništa više. Usuti odlivenu vodu, ostaviti kafu minut-dva da „stane“ a zatim je razliti u šoljice i služiti”, prenosi Glas Srpske.
Turska kafa
“Ova kafa se najviše pije u Bosni, a spravlja se ovako: Staviti kafu u suvu zagrijanu džezvu i preliti je ključalom vodom. Kafa ne treba više da vri. Odnos vode, kafe i šećera je isti kao za srpsku kafu, samo što se šećer ne stavlja u kafu već se služi posebno. Gotova turska kafa služi se u malim džezvama, za svaku osobu posebno”.