Koja je razlika između svakodnevnog zvocanja i opravdanih zamerki? Ljudi koji stalno kritikuju rizikuju da partner počne da krije stvari od njih kako bi izbegao tiradu. Važno je da govorimo iz “ja” pozicije
Na početku veze, zanesena i zaljubljena, devojka gleda svog dragog i kaže: “Divan si. Gde si se do sada krio?” On njoj, jednako očarano, odgovara: “Čekao sam jedan poseban i jedinstven cvet”.
Nekoliko godina kasnije. Ona besno hoda po kući raspremajući nered i dok šišti kao ekspres lonac, zamera: “Nikad ne izbacuješ đubre. Dosta mi je tvojih stvari svuda po podu. Jesam li ja tvoja kućna pomoćnica? Kad si me poslednji put pozvao negde da idemo? Za restoran nisam dovoljno dobra, za poslugu jesam, je l’?”. On, pre nego što izleti iz stana, demonstrativno lupajući vratima, kaže: “Hoćeš li već jednom ućutati? Stalno ti nešto fali, nikad nisi zadovoljna. Ista si kao sve žene, samo zvocaš”.
Kako vreme prolazi, partneri sve ređe razmenjuju komplimente, a umesto pohvala i lepih reči “gađaju” se primedbama. Dok bacaju otrovne strelice u pravcu partnera koji je nekad bio “najdivnije biće na svetu”, ne shvataju da pucaju u noge svojoj vezi. Jer, kritika ubija ljubav. To ne znači da je treba izbaciti sa “menija”, ali sa njom se mora postupati oprezno jer je reč o potencijalno smrtonosnom začinu braka.
U svakom partnerskom odnosu nastaje prekretnica kad prođe zaljubljenost, a na testu je sposobnost za zrelu ljubav, kaže psiholog i psihoterapeut OLI metoda Ivana Đorđević. Prema rečima sagovornice “Života plus”, svaki par pripada jednoj od tri kategorije. U prvoj su oni koji na toj prekretnici odlučuju da zajedno grade odnos zrele ljubavi, u drugoj oni koji se rastaju, a u trećoj oni koji do kraja života “igraju igrice” u kojima niko nije ni potpuno srećan, ni nesrećan.
RECEPT ZA USPEH
Tri sastojka garantuju uspeh na ovom planu: želja, spremnost na promene i ljubav. – Da bi kritike bile konstruktivne, prvo moramo biti zreliji, zatim treba da se potrudimo da naučimo “jezik” svog partnera, pa onda da razgovaramo. Deluje lako, zar ne? E pa nije, ali nije ni nemoguće. Sve što nam treba jeste malo želje, spremnost na promene i ljubav kao jagodica na šlagu – kaže Ivana Đorđević.
– Prvih ima najmanje, drugih je sve više, a treći su se najčešće dešavali generacijama pre nas, te su takvi brakovi, uz određenu cenu “trajali”. Čini mi se da kao društvo nemamo sposobnost da damo ni primimo konstruktivnu kritiku, a ona je neophodna svakom ko želi da poraste u ličnom smislu. Kritika može i ne mora da ubije ljubav. Ako su obe strane zrele i spremne za zajedničku dobrobit, onda može doneti samo dobro. Ako su nezrele, onda će kritika služiti kao opravdanje ličnog nezadovoljstva i uticaće negativno na odnos – pojašnjava psiholog.
Ne iznenađuje podatak da je kritika prvi faktor koji predviđa razvod. Ljudi koji stalno kritikuju rizikuju da partner počne da krije stvari od njih kako bi izbegao tiradu. Pa tako, muškarac će sledeći put izmisliti da radi prekovremeno ako njegovoj dragoj smeta što je sa drugarima svo slobodno vreme. Žena će umanjiti cenu cipela da joj partner ne bi “solio” pamet o tome da mnogo troši. Kritika “troši” i samog kritičara. Kad partner i nakon više puta ponovljenih zamerki nastavi po starom, opravdana kritika se pretvara u svakodnevno zvocanje. A ono je odraz nemoći osobe da dobije ono što upućuje u kritici, primećuje naša sagovornica. Ali, i zvocanje se može izbeći. Potrebno je samo da razgovaramo zrelo.
– Kada kažemo: “Ne mogu više da se raspravljam, kao dete si. Imam dvoje prave dece i ne želim da i tebi budem mama! Je l’ ja služim samo da budem sluškinja?” partner čuje sledeće: “Ti si neodgovoran, sebičan, ne vrediš, moja si najveća životna greška”. Zapitajte se kako biste se vi osećali u ovoj situaciji. Kako biste želeli da vas partner iskritikuje? – pita psiholog.
Neki su izračunali da na jednu kritiku mora da dođe bar pet pohvala da bi druga strana mogla da je podnese. A kritiku treba pažljivo servirati, tako da se partner ne uvredi i odnos ne naruši. Prva stvar koju možemo uvežbati jeste da ne napadamo, nego da govorimo iz “ja” pozicije, ističe psiholog. Time postajemo svesni svojih potreba, obrazlažemo partneru šta nas muči i na kraju, pozivamo ga na akciju.
– Umesto da kažemo “Ponovo nisi izbacio đubre”, što će partner čuti kao “Ti si neodgovoran”, treba da saopštimo “Rastužuje me što moram svaki dan da ponavljam da bi trebalo više da mi pomažeš oko kuće”. Ili: “Dragi, imam previše obaveza, značilo bi mi kada bi ti preuzeo bar mali deo kućnih poslova, jer bi to značilo da razumeš koliko sam iscrpljena. Pokazalo bi mi da sam ti značajna i da razmišljaš o mojim osećanjima. Nije da ne mogu sama, ali ako sve radim sama, onda to i nije partnerski odnos”. Osoba kojoj je kritika upućena na ovaj način neće doživeti razgovor kao “napad”, neće se ponašati odbrambeno i aktivno će slušati poruku. Kad se oseća napadnutim, fokus je na odbrani, umesto na poruci – kaže Đorđevićeva.