Pred poslanicima kosovskog parlamenta je inicijativa predsednika skupštine Kadrija Veseljija za formiranje komisije koja će se baviti sakupljanjem činjenica o navodnim zločinima Srbije na Kosovu i Metohiji, tokom sukoba 1998. i 1999. godine. Pripremljen je i nacrt rezolucije o osudi genocida Srbije na Kosovu.
Sednica kosovske skupštine započela je poslaničkim pitanjima, a tokom dana trebalo bi da počne rasprava i o inicijativi Kadrija Veseljija.
Predsednik Skupštinskog odbora za Kosovo i Metohiju Milovan Drecun ocenjuje da Priština, suočena sa gubitkom podrške posle niza jednostranih poteza i odbijanja da nastave dijalog sa Beogradom, želi da skrene pažnju na sebe i da se predstavi kao žrtva.
“Oni žele da snažnom propagandnom kampanjom skrenu pažnju sa zločina koje su počinili. Kreatori ove kampanje su upravo oni koji su suočeni sa pozivima specijalizovanih sudova i to su oni koji će, nadamo se, biti i optuženi za najteže zločine”, rekao je Drecun u jutarnjem Dnevniku RTS-a.
Proces koji je pokrenuo predsednik kosovke skupštine odvijaće se u tri faze. Prva je, kako je Veselji najavio, formiranje komisije, zatim dokumentovanje činjenica i treća osnivanje međunarodnog suda.
U sklopu toga je i nacrt rezolucije o osudi navodnog genocida Srbije na Kosovu.
Formiranje komisije i izglasavanje nacrta rezolucije su odluke u rukama kosovskih institucija, ali formiranje međunarodnog suda je nešto sa čim Kadri Veselji manipuliše.
Iz više izvora minulih dana moglo je da se čuje da se iza te namere krije pokušaj prikrivanja neuspeha vlade.
Iz opozicionih stranaka Albanaca poručuju da Kosovo ne može da uspostavi pravni mehanizam pošto je to u nadležnosti međunarodnih institucija. Isto tvrde i u kosovskim nevladinim organizacijama.
I upućeni u pitanje ljudskih prava u Prištini kažu da su razlozi za iniciranje suda političke prirode, i pokušaj da se umanji potencijalni uticaj Specijalnog suda u Hagu za zločine Oslobodilačke vojske Kosova.
Kosovska skupština ne može da formira međunarodni sud. Za istraživanje zločina u Prištini već postoje sudovi, a kosovski istražni organi su do sada mogli da se nesmetano bave ovim pitanjem.
Stoga i ocena opozicije da ovakve inicijative više liče na prikrivanje činjenice da na Kosovu ništa ne funkcioniše.
Ono što iz ovih inicijativa može da proistekne jesu zakoni o, kako se navodi, “kažnjavanju poricanja zločina Srbije i genocida”.
Zbog javno izrečenog stava o Račku, Ivan Todosijević je smenjen sa mesta ministra u kosovskoj vladi, a protiv njega pokrenuta je istraga. Ubrzo posle njegove smene, formirana je komisija za izradu rezolucije o osudi genocida i iniciran je zakon o verbalnom deliktu.
Pored razmatranja predloga rezolucije o genocidu bivšeg režima Srbije i formiranja komisije za osnivanje tribunala, pred poslanicima će biti i odluka o izgradnji muzeja genocida, memorijalnog centra proterivanja Albanaca i utvrđivanje datuma kada je genocid počinjen.
RTS