Izbori na Kosovu i Metohiji zakazani su za 6. oktobar, ali je predizborna trka uveliko počela.
U proteklih desetak dana napravljene su i prve koalicije, a pojedine stranke već su istakle svoje kandidate za šefa kosovske vlade, koji će zameniti doskorašnjeg Ramuša Haradinaja na toj funkciji.
Međutim, to za njega ne znači i kraj trke, jer je upravo on jedan od onih koji će se ponovo boriti za istu funkciju.
Pored Haradninaja, na ovo za sada listi od pet imena, nalaze se i drugi pripadnici nekadašnje OVK, kaški optuženici, opozicionari desničari, ali i jedna žena.
Ramuš Haradinaj
Dobro poznat ovdašnjoj javnosti, ali i međunarodnoj, što kao albanski političar sa KiM, ali mnogo više po zločinima za koje se tereti, ali i za one za koje mu je suđeno u Haškom tribunalu. Bio je jedna od vođa takozvane OVK na KiM, a u dva navrata i premijer Kosova. I prvog i drugog puta, pre nepuna dva meseca, podneo je ostavku na premijersku funkciju zbog poziva da se odazove Haškom tribunalu, pred kojim mu je suđeno za ratne zločine na KiM i nad Srbima i drugim nealbanskim stanovništvom, odnosno za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja. Po svim tačkama optužnice je oslobođen. Dva puta je hapšen i po poternici Srbije, koja ga tereti za brojna krivična dela na KiM, od masovnih ubistava, silovanja, torturu nad civilima, ubijanje dece. Vezuje se i za slučaj “Žuta kuća”, odnosno trgovinu organima. Nikada nije izručen ovdašnjim vlastima.Krajem osamdesetih godina prošlog veka emigrirao je u Švajcarsku, gde je regrutovan u Narodni pokret Kosova, iz kojeg je nastala OVK. Učio je borilačke veštine, a u Albaniji je svojevremeno bio na obuci i učestvovao u stvaranju terorističkih baza u nekoliko mesta. Na Kosovo se vraća 1997. godine kada postaje jedan od regionalnih komandanata OVK, nakon čijeg rasformiravanja 200. godine postaje zamenik komandanta Kosovskog zaštitnog korpusa. Svoji stranku, na čijem čelu je i danas (Alijansa za budućnost Kosova), osniva 2000. godine. Kada je proces u Hagu protiv njega završen, ponovo se vraća u politički život, i biva izabran za premijera Kosova. Svo vreme zastupao je čvrst stav da Kosovo ne može da se deli, a uveo je i takse na robu iz Srbije, što je dovelo do prekida dijaloga između Beograda i Prištine. Pre desetak dana njegova stranka napravila je koaliicju sa SDP Špenda Ahmetija, čiji je on kandidat za premijera. Oženjen je novinarkom Anitom Mucaj, sa kojom ima troje dece, a iz prethodnog braka ima i sina.
Fatmir Ljimaj
Još jedan od bivših oficira OVK, danas političar i prvi čovek inicijative NISMA. Nekada je bio funkcioner DPK Hašima Tačija, čiji je bio jedan od osnivača. Haški tribunal ga je u optuživao za zločine protiv čovečnosti, nezakonito pritvaranje, mučenje i ubistva Srba i Albanaca. Bio je član takozvane Dreničke grupe i komandant logora Lapušnik. Zbog ratnih zločina u tom logoru našao se i na optuženičkoj klupi Tribunala, ali je posle procesa, održanog u senci zastrašivanja svedoka, oslobođen. Takođe, pominje se i u izveštaju Dika Martija o trgovini ljudskim organima.Međutim, Ljimaju se sudilo i pred kosovskim sudovima za korupciju. Haških optužbi oslobođen je 2018. godine. Bio je jedan od najbližih saradnika kosovskog predsednika Hašima Tačija, a u proteklom periodu i član prištinskog tima za nastavak dijaloga sa Beogradom. Inače, on je bio jedan od onih koji su poivali nekadašnje pripadnike OVK da se odazovu pozivu Specijalnog suda. Bio je deo doskorašnje vlasti u Prištini, ali je pre nekoliko dana Inicijativa na čijem je čelu napravila predizbornu koaliciju sa Alijansom za novo Kosovo (ANK) Bedžeta Pacolija, čiji će biti kandidat za premijera.
Vjosa Osmani
Vjosa Osmani je prva žena, kandidatkinja za premijerku Kosova. Tu odluku donela je DSK, najveća opoziciona stranka na KiM na čijem je čelu bivši kosovski premijer Isa Mustafa. Kosovski mediji pišu da ona važi za govorljivu i aktivnu poslanicu bez dlake na jeziku, a njenu kandidaturu najpre su pozdravili aktivisti za rodnu ravnopravnost, ali i brojni građani koji ocenjuju da se radi o pozitivnom koraku na političkoj sceni Kosova. Kritikovala je Haradinajevu odluku o uvođenju taksi na srpsku robu, nazvavši taj potez populističkim.Osmani je po profesiji pravnik, i poslanica u kosovskoj skupštini u tri mandata. Predaje i na Univerzitetu u Prištini, gde je inače završila osnovne studije, i gde predaje kurseve iz oblasti međunarodnog prava. U Skupštini Kosova bila je predsedavajući Odbora za evropske integracije i potpredsednik Odbora za ustavne reforme na Kosovu. Doktorirala je na Univerzitetu Pitsburg u SAD. Bila je deo tima koji je pred Međunarodnim sudom pravde branio kosovsku nezavisnost. Politički fokus Osmanijeve su borba protiv korupcije i organizovani kriminal, spoljna politika, evroatlantske integracije Kosova i na održavanje odnosa sa Sjedinjenim Državama.
Aljbin Kurti
On je prvi čovek opozicionog Pokreta “Samoopredeljenje”, koji je na prošlim izborima na KiM osvojio najviše glasova. Ipak, to nije pomoglo da bude i deo vlasti. Kurti je organizator studentskih protesta 1997. godine, “zvezda” antimiloševićevih krugova, dobitnik nagrade za toleranciju. Hapsili su ga i Srbi i Albanci, prvi zbog ugrožavanja teritorijalnog integriteta (osuđen na 15 godina, odležao dve), a drugi zbog suzavca u kosovskoj skupštini (osuđen na kućni pritvor). U sukobima na KiM tokom devedesetih godina nije učestvovao jer je to bilo vreme koje je proveo u zatvoru.Ono što je zanimljivo jesu njegovi stavovi. Naime, levo je orjentisan kada je u pitanju socijala, dok je krajnja desnica koja se graniči sa ekstremizmom kada se radi o nacionalnim interesima. Oštar je protivnik podele Kosova. Štaviše, smatra da bi ono trebalo da se ujedini sa Albanijom. “Samoopredeljenje” je ovih dana pregovaralo sa opozicionom DSK oko koalicije, ali je kamen spoticanja bilo upravo premijersko mesto. Kurti je smatrao da ono pripada njemu, DSK se sa tim nije složila, i kandidovala Vjsou Osmani za premijerku.
Kadri Veselji
Verni drug kosovskog predsednika Hašima Tačija, od školske klupe do toga da se danas nalazi na čelu stranke čiji je osnivač upravo Tači. Takođe, Veselji je jedan od osnivača OVK, i nekadašnji prvi čovek kosovske tajne službe ŠIK. Bio je u zatvoru, predmet je brojnih istraga, a njegovo ime zapisano je u izveštaju Dika Martija u vezi sa trgovinom organima. Grupa koju je kontrolisao navodno se bavila trgovinom raznovrsnim proizvodima, od droge do organa, a kontroliše i dva glavna postrojenja za preradu maka u heroin. Upravo njega je predsednik Srbije označio kao “gospodara Kosova”. Do prošle nedelje bio je predsednik kosovske skupštine.Veselji je u poslednje vreme “gurao” ideju o muzeju genocida koji su počinili Srbi, zalagao se za osnivanje suda za zločine koje su Srbi počinili, poručivao da se Albanci “neće zaustaviti do Niša ako Srbija pokuša da se vrati na Kosovo i Metohiju”. Protivnik je Specijalnog suda za zločine OVK. Inače, spekulisalo se i da je državljanin Srbije. što mu je poslužilo da u Švajcarskoj svojevremeno osnuje firmu. Takođe, priča se da mu je fioka puna dosijea kosovskih političara.
Blic