Period pandemije virusa korona bio je veoma stresan za ljude i ostavio je velike posljedice po mentalno zdravlje, izjavio je danas pomoćnik ministra zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Milan Latinović.
Ako tome dodamo situaciju koju smo imali u prethodnom periodu, zbog svega kroz šta smo prošli od rata i postratnog perioda, onda svakako da taj broj i procenat u Srpskoj izuzetno visok – rekao je Latinović novinarima u Banjaluci.
Latinović je rekao da u Republici Srpskoj nije rađeno istraživanje o stanju mentalnog zdravlja ljudi poslije pandemije, ali je istakao da se komparativno mogu koristiti najnoviji rezultati u Srbiji prema kojem svaki petnaesti građanin ima postkovid smetnje u mentalnom zdravlju.
On je dodao i da rezultati u Srbiji pokazuju da je tokom pandemije povećan i procenat kada je riječ o konzumiranju alkohola, što je bio jedan od načina bježanja od stresa.
U Banjaluciu se održava simpozijum za rukovodioce zdravstvenih ustanova u i Srpskoj o temi “Budućnost zdravlja u zajednici – izazovi i prioriteti do 2030. godine”, u okviru Projekta mentalnog zdravlja u BiH.
Latinović je istakao važnost povezivanja svih profesionalaca i ustanova koje pružaju usluge mentalnog zdravlja, te naglasio da je u Srpskoj urađeno dosta posla kada je riječ o zanonskoj legislativi – usvojeni su Zakon za zaštitu mentalnog zdravlja, Strategija razvoja mentalnog zdravlja u Srpskoj do 2030. godine te niz podzakonskih akata koji praktično definišu određene zakonske odredbe.
Direktor Instituta za populaciju i razvoj Emina Osmanagić rekla je da je niz faktora uticao na to da naše mentalno zdravlje nije kakvo bi trebalo da bude.
– Daleko od toga da su rezultati u BiH lošiji od nekih evropskih ili regionalnih. Naravno na sve je uticala pandemija virusa korona, loši ekonomski uslovi i drugi faktori kao što su obrazovanje, zapošljavanje i drugo koji utiču na mentalno zdravlje i pojednica i porodice i to je ono na čemu insistira Ministarstvo zdravlja Srpske – rekla je Osmanagićeva.
Direktor Doma zdravlja Doboj Vladimir Marković smatra ključnim da se veliki dio usluga kada je riječ o mentalnom zdravlju obavi na primarnom nivou kako bi bilo olakšano ustanovama sekundarnog i tercijarnog nivoa.
On je naveo da je u posljednjih pet godina u dobojskom Domu zdravlja u tom smislu izvršeno 35.000 usluga.
Načelnik Centra za mentalno zdravlje u Domu zdravlja Prnjavor Gordana Krekovski rekla je da su tokom pandemije virusa korona bili uključen u rad Higijensko-epidemiološke službe i da su davali podršku stanovništvu.
Simpozijum je organizovalo Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske u saradnji sa Institutom za populaciju i razvoj uz podršku Vlade Švajcarske.
Izvor: SRPSKAINFO