Veruje se da je grad Neapolis potopljen pošto ga je uništio cunami koji je zabeležio rimski vojnik i istoričar Amijan Marcelin. Ta prirodna katastrofa je nanela veliku štetu Aleksandriji i Kritu.
O tom gradu ima jako malo zapisa budući da je u Trećem punskom ratu između Rima i Kartagine stao na stranu Kartagine. Rat je trajao od 149. do 146. pre nove ere i završio se rušenjem Kartagine i potpadanjem njene teritorije pod vlast Rima.
List Indipendent piše da je zajednička tunisko-italijanska arheološka ekipa tražila dokaze o postojanju Neapolisa od 2010. Rad im se isplatio ovog leta, pošto je vreme dozvolilo roniocima da pretraže više od 20 hektara na toj lokaciji prvi put posle mnogo vekova.
„Ovo je ogromno otkriće“, rekao je šef misije Munir Fantar i dodao da je potvrđena Marcelinova teorija o sudbini grada.
Arheolozi nisu pronašli samo ulice i spomenike koji pokazuju bogatstvo i kulturu grada već i 100 rezervoara za proizvodnju garuma, delikatesnog slatkiša na bazi ribe.
„Ovim otkrićem smo definitivno ustanovili da je Neapolis bio veliki centar proizvodnje garuma i usoljene ribe, verovatno najveći u rimskom svetu“, istakao je Fantar.
Kartaginsku civilizaciju, kojoj je Neapolis u početku pripadao, zasnovali su Feničani u 9. veku pre nove ere na teritoriji današnjeg Tunisa. Ona se razvila u veliku trgovačku imperiju ali je sve više slabila tokom tri rata protiv Rimljana koji su je naposletku i uništili.
Na mestu ruševina stare Kartagine, gde je prilikom rušenja 146. pre nove ere posuta so, Rimljani su kasnije podigli novi grad.
RTS