Raspravu u Spoljnopolitičkom komitetu o amandmanima na Nacrt rezolucije o napretku Srbije juče je obilježila polemika poslanika iz Hrvatske sa većinom ostalih članova komiteta.
Hrvatski poslanici su ispoljili veliko nezadovoljstvo što se među predloženim amandmanima nisu našli njihovi zahtjevi da Srbija odustane od procesuiranja ratnih zločina počinjenih u Hrvatskoj, pronađe sve nestale i koriguje granicu na Dunavu.
Dubravka Šuica iz HDZ-a rekla je da će Hrvatska nastaviti da insistira na ovim pitanjima, iako se našla u manjini. “Naši stavovi moraju da se uvaže, jer Hrvatska ne pristaje da bude država drugog reda”, rekla je Šuica.
Većina poslanika, uključujući i izvjestioca Mekalistera, zauzela je stav da bilateralne probleme koje Hrvatska ima sa Srbijom treba rješavati na bilateralnom nivou, a ne pokušajem da se proces evropske integracije blokira.
Direktor u Evropskoj komisiji zadužen za pitanja proširenja Sajmon Mordi rekao je da Komisija podržava Mekalisterov izvještaj i da se protivi uslovljavanju Srbije koje su tražili hrvatski poslanici.
“Naš stav je da je pitanje jurisdikcije nad ratnim zločinima bilateralno i da bi uslovljavanje Srbije da promijeni zakon o tome stvorilo loš presedan”, rekao je Mordi.
On je podsjetio da slične zakone o univerzalnoj odgovornosti za ratne zločine ima čitav niz članica EU i da predoženi tekst rezolucije već pominje regionalno pomirenje kao važan princip za evropske integracije Srbije.
Slovenački poslanik Lojze Peterle rekao je da treba imati iste kriterijume za sve kandidate za članstvo u EU, te je pohvalio Srbiju zbog napretka u procesu normalizacije odnosa Beograda i Prištine.
Mekalister je iznio stav da se zahtjevi koje su hrvatski poslanici postavili odnose na bilateralna pitanja i da u pogledu nadležnosti za ratne zločine “očigledno postoje različita pravna tumačenja”.
On je naglasio da se zalaže da se što skorije otvore poglavlja 23 i 24 u procesu pridruživanja, kao i poglavlje 35 koje se tiče Kosova.
Po okončanju jučerašnje rasprave, Mekalister je rekao da debata pokazuje da Evropski parlament želi da pomogne Srbiji da bi nastavila evropsku orjentaciju.
On kaže da je izvještaj o napretku Srbije u evropskim intergracijama izbalansiran i da bi Spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta mogao lako postići saglasnost o konačnoj verziji teksta.
Mekalister je dodao da je pročitao svih 222 amandmana na tekst rezolucije, među kojima je bilo 25 amandmana hrvatskih poslanika.
“Hrvatska tvrdi da neće blokirati Srbiju na njenom evropskom putu, to se čuje iz Vlade, a mislim da je dobar bio potez premijera Aleksandra Vučića da ode u Zagreb na inauguraciju novog predsjednika”, zaključio je Mekalister.
Finalna verzija rezolucije biće usvojena u martu na plenarnoj sjednici Evropskog parlamenta u Strazburu.
Rezolucije Evropskog parlamenta nisu obavezujuće, ali su Evropska komisija i Savjet EU dužni da ih uzimaju u obzir prilikom odlučivanja.