Namirnice koje svakodnevno koristimo zovu i “bele smrti” jer opasno ugrožavaju zdravlje. Slana hrana vremenom uzrokuje visok pritisak. Svinjsku mast smo pogrešno isključivali iz jelovnika.
Bez obzira na stalna upozorenja o štetnosti šećera, belog brašna i soli, ishrana bez ovih namirnica je nezamisliva. Pojedini stručnjaci ih čak zovu “tri bele smrti” jer s godinama donose teške posledice. U poslednje vreme se naglašava i štetnost rafinisanih ulja, pa i kvasca.
– Svaka od ovih namirnica ima prednosti i mane. Poseduje korisne sastojke, ali ako se sa unosom preteruje, do izražaja dolazi sve ono što je u njima loše. Za slatkiše napunjene šećerom se zna da značajno podižu nivo u krvi, dovodeći do glikemije. To stanje uzrokuje lučenje velike količine insulina, zbog čega opet nastaje nagli pad šećera. A zatim se odmah javlja želja za novom količinom slatkiša, odnosno pokreće se začarani krug koga nismo svesni. Ovo vremenom može dovesti do gojaznosti i dijabetesa – objašnjava specijalista, strukovni nutricionista – dijetetičar Jovana Srejić Ferluga, saradnica poliklinike “Sunce”.
Koje su još posledice previše šećera u ishrani?
– Potvrđeno je da šećer smanjuje aktivnost imunog sistema. Kod osoba koje previše unose šećer bela krvna zrnca su čak za 40 odsto manje efikasna u ubijanju bakterija. Ovo stanje se javlja pola sata nakon konzumiranja slatkiša i traje do četiri časa! Osim toga, sav višak šećera se pretvara u masnoće dovodeći do visokog nivoa triglicerida, a trigliceridi su kao što se zna, ozbiljan faktor rizika za nastanak bolesti srca. Kod dece se pod uticajem velikih količina šećera menja ponašanje, zbog čega mogu postati hiperaktivna. Zapravo, nivo adrenalina postaje 10 puta viši od normalnog i tako visok ostaje čak pet sati od unosa slatkiša. U tom periodu kod deteta može da se ispolji agresivnost, smanjena pažnja, otežano učenje… Najosetljivija grupa su predškolci jer se njihov mozak intenzivno razvija. Na šećer su izuzetno osetljivi i mališani kojima je već dijagnostikovan poremećaj pažnje.
Kako previše soli utiče na organizam?
– O tome se mnogo polemiše i mnoge škole preporučuju da se unos soli ograniči, pre svega zbog uticaja na krvni pritisak. Preterana količina dovodi i do zadržavanja vode u organizmu. To je posebno izraženo kod osoba koje uz slanu hranu unose malo tečnosti, a fizički su neaktivne. Međutim, ne odražava se to kod svih podjednako, jer nismo svi jednako osetljivi na ovu namirnicu. Postoje osobe i kod kojih krvni pritisak ne varira u zavisnosti od soli. Ako postoji visok krvni pritisak, trebalo bi smanjiti unos soli nekoliko nedelja i pratiti stanje. Ukoliko se ne smanje vrednosti, lekar bi trebalo da precizno ustanovi uzrok hipertenzije. Što se tiče soli kao namirnice, doziranje je individualno, zavisno od toga koliko nam prija. Preporučujem himalajsku so jer je mnogo bogatija mineralima od standardne jodirane. Ukoliko postoji određeni zdravstveni problem kao što je, na primer, sa bubrezima, so koristite samo u meri koju odredi lekar.
Zašto belo brašno nije poželjno?
– Preporuke se menjaju shodno istraživanjima, a najnovija kažu da zbog kalorija treba izbegavati ugljene hidrate, čiji su glavni izvor žitarice i proizvodi od žitarica. Razlog je što naš organizam zadržava svu količinu ugljenih hidrata koju unesemo hranom i višak pretvara u masnoće. To ne znači da treba da apsolutno izbegavamo žitarice, već da budemo umereni. Svako preterivanje donosi više štete nego koristi. Ako već koristimo brašno, treba da odaberemo pravo. Belo brašno i njegove proizvode izbegavajte, prednost dajte brašnu i proizvodima od celog zrna žitarica. Belo brašno nije poželjno jer je kod žitarice uklonjen omotač, a u njemu su brojne korisne materije, kao što su dijetna vlakna, vitamini B grupe, proteini, minerali fosfor, magnezijum, kalcijum, cink, gvožđe.
Da li se s pravom “anatemiše” svinjska mast?
– Najnovija istraživanja govore o tome da su masti pogrešno isključivane iz ishrane, jer se pokazalo da su, u stvari, najveći krivci za gojaznost i visok nivo masti u organizmu ugljeni hidrati. Umerena količina svinjske masti nikome neće naškoditi. Međutim, problem je što se u svinjskoj masti zadržava najveća količina otrova koje životinje unose kroz veštačku hranu, koncentrate, lekove. Zapravo, sve što unesu se deponuje u masnom tkivu. Rešenje je da nađemo vlasnika za kojeg smo sigurni da zdravo i prirodno gaji životinje ili da nabavimo mast od organski gajene svinje. Ovo drugo je u našim uslovima gotovo nemoguća misija, jer se životinje uglavnom hrane loše.
Na spisku nepoželjnih namirnica našlo se i ulje?
– Kada je svinjska mast proglašena štetnom, ljudi su se okrenuli biljnim uljima, uglavnom suncokretovom, kukuruznom, sojinom, kanolinom od uljne repice. Međutim, problem je što su sva ova ulja bogata omega 6 polinezasićenim mastima, a trebalo bi da postoji balans sa omega 3 masnim kiselinama, kojih u ovim uljima nema. Ovo je važno jer kada se naruši ovaj balans, dolazi do problema koji uzrokuju upalne procese. Osim toga, omega 6 ulja su mnogo osetljivija i stoga podložna nepoželjnim procesima koji dovode do stvaranja vrlo štetnih i reaktivnih jedinjenja, koja dalje oštećuju brojna tkiva u organizmu. Nažalost, industrijski proces proizvodnje ulja je podešen tako da se ona brzo proizvode, sa niskom cenom koja je pristupačna potrošačima, iako sadrže trans masne kiseline koje predstavljaju najnepoželjniju vrstu masnoća. Svako ko želi da izabere zdravo ulje, trebalo bi da se opredeli za maslinovo, kokosovo, laneno, avokado, riblje ili ulja od jezgrastog voća. Osim toga i samo jezgrasto voće može da zameni ulje u salatama – ističe sagovornica “Života plus”.
– Povodom ovog aditiva istraživanja su prilično neujednačena. Jedna studija tvrdi da dva odsto populacije oseća zdravstvene tegobe zbog kvasca, druga ističe da je to čak 25 odsto stanovništva. Ovaj aditiv je pojačivač ukusa koji privlači potrošače, a prehrambenoj industriji ne idu u korist istraživanja koja će joj komplikovati proces proizvodnje, prodaje i zarade.
Do čega sve može da dovede ovaj aditiv?
– Može da dovede do gojaznosti, dijabetesa tip 2, srčanog ili moždanog udara, ateroskleroze, hipertenzije, povišenog holesterola, lista posledica je duža. Deca su četiri puta osetljivija od odraslih. Oštećenja najpre ima plod i dete do tri godine, ali se posledice vide tek između osme i desete godine, kada se suočavaju sa težim intelektualnim zadacima. Problem je u ekscitoksin jedinjenju, neurotoksinu koji direktno deluje na moždane ćelije, a posledice mogu biti autizam, hiperaktivnost, manjak pažnje, teškoće u koncentraciji i učenju.
(Novosti)