Jedan od najpoznatijih pjevača sa prostora bivše Jugoslavije Krunoslav Kićo Slabinac umro je danas u 76. godini.
Pored brojnih hitova, jedan napisan i otpjevan prije više od 45 godina i danas se pjeva i ne zaboravlja – ” Zbog jedne divne crne žene”.
U intervjuu u “Plavom Vijesniku” iz 1972. godine otkrio je ko je ta “divna crna žena” iz pjesme Kiće Slabinca.
“Ja gledao sam sunce na istoku kako se budi, i gledao sam oblake i jutro u tisuću boja, i sklapao oči od bola i skrivao suze, a ona je ostala tamo daleko u noći. Zbog jedne divne crne žene… ”
Ova pjesma Krunoslava Slabinca, koju je napisao nakon povratka iz SAD, bila je na vrhu svih domaćih toplista. Ko je tajanstvena “divna crna žena”.
Na pitanje odakle mu inspiracija Kićo je rekao:
“I prije svoga odlaska u SAD, razmišljao sam da napišem i posvetim pesmu crnokosim djevojkama. Povod je bio moj zid u dvorištu zbog čega me svaki dan stanari grde. Naime, jedno jutro zid je osvanuo išaran ovom rečenicom: ‘Djevojke baš ste lude što volite ovog Kiću koji misli da su samo plavojke zgodne žene! A mi crnke” Ispod toga: potpisi dvadesetak vjerovatno crnokosih djevojaka.
Upitan da li crnka postoji Slabinac je rekao:
“Da. Ali da sam znao koliko ću zbog toga propatiti i drugima naneti bola, ne bih ništa pisao… prestao bih da pjevam. No da krenem od početka. Odletio sam u Njurork na turneju i tamo sticajem okolnosti upoznao divnu crnokosu devojku. Zaljubio sam se kao dečak. I kao uvek u našoj profesiji, dolazi ono najteže. Odlazak. Ne znam da li su to već godine, ili sam po naravi takav, ali sam u avionu strašno patio. U toj srebrnoj ptici su se svi oduševljavali izlaskom sunca, a ja sam sjedio tužan i sam…'Daleko me nosila ptica srebrnih krila U zemlju u kojoj je nekada i ona bila, Toliko sam želio sreću i ljubav bez kraja, Ali život me odnio dalje, daleko od nje…Zbog jedne divne crne žene…’ Tu sam napisao tekst a kompozicija mi je već polagano sela u uvo… U Zagrebu sam je završio, a zatim snimio na ploču. Postala je tražena jer je iskrena i napisana u jednom dahu.
Kićo je otkrio i šta ga je toliko povrijedilo?
“Naše poznanstvo i ljubav povredili su me na vrlo grub način. No da kažem malo više o toj tajanstvenoj, kako su je neki nazivali. Zove se Mira i rodila se i živjela u našoj zemlji sve do svoje 4. godine. Zatim je otišla u Sjedinjene Države. Poslije toliko godina sada je došla ovamo i nakon mjesec dana pojavio se mali intervju u jednom listu. Šta je tu svega nadrobljeno! Nisam vjerovao svojim očima. Žao mi je zbog nje. Jedna iskrena inspiracija i ljubav tako su povrijeđene. Nije mi jasno zašto su se okomili na mene. Ja ni od koga nisam sakrivao Miru, vodio sam je svuda sa sobom, i na izlete, i na koncerte. Volimo se iako je pre bila udata, a to je zaista samo naša stvar. Zašto nisu mogli da budu kavaljeri prema jednoj ženi a ne da je bezobzirno napadnu kojekakvim izmišljotinama”, kazao je Kićo i dodao:
“Ona je tada bila u braku koji je bio pred raspadom i, kako je napisala u svojoj knjizi, mi smo se našli i uklopili jedno drugome u život. Nismo o tome smeli ni govoriti. Prepreka je bila što je ona navikla na život na njujorškom asfaltu i dolazak u Osijek ili Zagreb nije dolazio u obzir, a ja se nisam vidio tamo. Ona je to naprasno prekinula, kako to već žene znaju; našla je nekog drugog i prevarila me da bih ja nju ostavio. Jako smo se ružno rastali, ružno za mene, ali o tome neću govoriti. Bilo je to 1974. godine. Nismo se više čuli nakon toga, ali zajedničke prijateljice rekle su mi da se isplakala kad je saznala da sam se oženio. Pesmu sam napisao njoj, iako je ona tinjala u meni i prije, samo je bilo dovoljno da upoznam nekoga kome ću posvetiti tekst”.
(Kurir.rs)