Čim neko počne da pojačava zvuk na televizoru, telefon pušta na spikerfon i često moli sagovornika da ponovi šta je rekao – to bi moglo da ukazuje na problem sa sluhom. Visokofrekventni suglasnici C, S, F, Z i svi samoglasnici A, E, I, O, U zbog niske frekvencije još dodatno doprinose “nejasnim” razgovorima i “nerazgovetnim” rečenicama.
Posebno ukoliko ih onome ko ne čuje izgovaraju deca ili žene sa visokim glasom. Ali nije tu kraj. Takozvani pozadinski zvuci, a to su oni sa ulice ili neke građevine gde škripi, bruji i huči, za ove osobe su isto neprijatni poput već pomenurog nerazumevanja reči i izjava. Ta neprijanatna buka im se čini glasnijom nego što jeste, pa eto dodatne neprijatnosti.
Simptomi oštećenja sluha ili gluvoća se retko manifestuju preko noći i iznenada, ali ih je teško samostalno ustanoviti. Zato su tu stručnjaci koji pacijentima mogu lako i brzo da pomognu testom i pregledom, prvo da ustanove kako čuju i da li im je neophodna dodatna podrška i pomoć. Mi ćemo vam ponuditi opise i savete, vi odlučujete i prepoznajete da li ste glavni junak ove priče i kome možete da se obratite.
Tinitus je medicinski simptom
Ljudima sa oštećenim sluhom je teško, dakle, da raspoznaju određene nivoe zvuka i frekvencija, dok naučnici pretpostavljaju da ljudsko uho čak može da razlikuje više od četristo hiljada različitih zvukova. Znajući veličinu slušnog sistema i bubne opne to je svakako čudo prirode, reklo bi se, mada su gluvoća i druge teškoće posle pedesete godine života i očekivane i razumljive.
U probleme sa ušima ubraja se i tinitus ili zujanje u ušima, koje se u medicini definiše kao neprijatan osećaj u ušima, poput pištanja, brujanja ili šuštanja, mada ne postoje bilo kakvi spoljašnji uticaji i nadražaji. Tinitus je medicinski simptom oštećenja ili disfunkcije unutar organa sluha.
Kada se šuštanju u ušima pridruže i problemi sa ravnotežom i vrtoglavicom onda se takvi ljudi brzo umaraju, ako s nekim razgovaraju onda im je slušanje veliki napor. Zato radije ćute i samuju.
Zbog oslabljenog sluha potražiti pomoć stručnjaka
Ipak sve zavisi od osobe kojoj se zbog sluha menjaju i život i navike, pa i posao. Nema sumnje slušni aparati su neophodni onima koji ne čuju dobro, kao što i oni koji ne vide dobro nose naočare ili sočiva. Jedni će se brzo prilagoditi, pre svega potražiti stručnu pomoć i neće osetiti preveliko ograničenje, za druge će gubitak i slabljenje sluha biti nešto poput teškog hendikepa. Pogotovo, ukoliko će im aparat na uvetu “kvariti lepotu” i svima stavljati do znanja da ne čuju dobro, kao da je to sramota ili “neoprostiva mana”.
Ipak, čini se da će najteže biti onima koji će nastojati “da nastave da žive normalno” bez slušnog aparata iako ne čuju. Neće biti lako ni onima koji ih okružuju, jer će se loše sporazumevati, daljinski će ići iz ruke u ruku i stišavati i pojačavati zvuk televizora i pronalaziti “neku sredinu” da ne smeta zdravim ušima. A i komšijama.
Beli šum maskira zujanje u ušima
Da li slušni aparat može da pomogne onima koje muči tinitus? Dobro upućeni u ovu problematiku ističu da mogu, s obzirom da savremeni modeli emituju medicinskim rečnikom rečeno beli šum koji maskira iririrajuće zujanje u ušima. Za to će se pobrinuti audiolog, poštujući konkretne simptome pacijenta.
Kad govorimo o aparatu za sluh još nije konstruisan onaj koji bi mogao u potpunosti da zameni ljudsko uvo, ali oni koji su danas na raspolaganju pacijentima mnogo su bolji od onih koji su nekada pravljeni. Kao poslednja reč tehnike oni su funkcionalni, gotovo nevidljivi, a korisnicima omogućavaju jasan i čist zvuk. I još mogu biti povezani sa mobilnim telefonom, televizorom i računarom. Sve zajedno: moderan slušni aparat olakšava i oplemenjuje život onoga ko ga nosi.
Postoje dva tipa slušnog aparata
Nije na odmet da vas podsetimo i da postoje dve vrste slušnih aparata, i to onaj zaušni – koji se nosi iza uveta, dok je kanalni onaj koji se postavlja u ušni kanal. O tome koji će biti izabran dogovoriće se i odlučuti zajedno audiolog i korisnik, uzimajući u obzir očuvanje zvukai i pre svega funkcionalnost aparata.
Nije svaki ušni kanal po anatomiji dobar za neupadljiv, ili nevidljiv aparat kako ga neki nazivaju. Zbog zaštite elektronskih komponenti dobro je izbegavati plivanje i tuširanje sa slušnim aparatom, ali ne bi trebalo da pravite dramu ako pokisnete ili se oznojite. Ipak, mere predostrožnosti su preporučljive kao i hitno sušenje po dolasku kući.
Pokušavajući da olakša život ljudima i posebno svojim korisnicima koji su gluvi ili nagluvi i društvene mreže nastoje da govor pretvore u tekst i “storije”, što je mlađem svetu vrlo važno.
“Ne” preglasnoj muzici i slušalicama
Statističari upozoravaju da je polovina našeg stanovništva, uzrasta između 12 i 35 godina u prilici da bude izloženo nebezbednim nivoima buke i to zahvaljujući pametnim telefonima i em-pe-tri plejerima. Oko 40 odsto njih zabavljajući se u barovima, noćnim klubovima, na stadionima i koncertima takođe je izloženo preglasnom zvuku.
Ipak, atak na sopstveni sluh se tu ne završava. Mladi ne razmišljaju mnogo unapred, pa ni o tome da li će ih posle učestalog večernjeg provoda sa društvom još i svakodnevno slušanje glasne muzike i nošenje slušalica vrlo brzo odvesti kod otorinolaringologa i audiologa.
Čuvajte sluh i uši, ionako će sa godinama slabiti
Koliko je sluh važno čulo potvrđuje i činjenica da već u četvrtom mesecu nerođena beba raspoznaje zvuke. Uši nas povezuju sa svetom i ljudima a nagluvost čak može da se loše odrazi na psihičko stanje osobe. O tome da se gluvoća može naslediti napisane su mnoge knjige i disertacije, isto i o tome kojim se vitaminima i lekovima treba boriti.
Sluh slabi sa godinama i zato je važno takozvanu slušnu sposobnost što duže održati dobrom. Staračka nagluvost nastupa posle 65. godine, ali svaka povreda, “zaglušenost” koja ne prolazi posle dan-dva mora biti razlog da odete kod lekara specijaliste. Ali, savet broj jedan je svakako da čuvate sluh i uši, da vam sto duže dobro služe, a to znači da sve što bi im naškodilo svedete na najmanju moguću meru.
avokado.rs (Foto: Pixabay)