Krajem prošle godine SAD i Severna Koreja bile su na ivici sukoba. Zato neki i dalje trljaju oči jesu li dobro videli najavu da će za istim stolom sesti Donald Tramp i Kim Džong-un, piše “Ekonomist”.
Kineski predsednik Si Đinping iskoristio je prespektivnost ljubavi Kima i Trampa i prostro crveni tepih severnokorejskom lideru kada je njegov voz napravio neočekivanu posetu Pekingu krajem marta. To je bio prvi put gospodin da Kim boravi u inostranstvu kao vođa. Sve do tog trenutka, njegovi nuklearni ispadi toliko su uznemiravali Kinu zašto su odnosi dotad navodnih saveznici, od kada je Kina spasavala Sever tokom korejskog rata, bili najgori ikada.
Iznenađenja su se nastavila kada se Majk Pompeo, direktor CIA, tajno se sastao sa Kimom i sada su razgovori na najvišem nivou. Naročito treba uzeti u obzir da godinama nije bilo nikakve direktne komunikacije. Najveće iznenađenje je kada je 20. aprila Kim objavio da neće više sprovoditi testove dalekodometnih raketa i nuklearnog oružja.
Nije toliko važno i da neko vreme nije bilo testiranja. Objava koja je bez reči ostavila sve ostale jeste Trampova namera da impresionira jeste tvit da je to “veliki napredak” .
Očekivano je i da će uslediti dobitna kombinacija za sve: denuklearizacija, a zauzvrat smanjivanje sankcija.
Zamka za Trampa je što Kim sigurno ne želi da se odrekne (sve većeg) nuklearnog arsenala.
Otkud ta promena?
Nakon što mu je otac Kim Džong Il umro zbog srčanog udara 2011. godine, on ga je nasledio sa 27, 28 ili 29 godina, zavisi kom izvoru verujete. Obrazovan u Švajcarskoj, odsratao pod staklenim zvonom, nije delovalo da će biti diktator. Jake figure bliskih očevih saradnika delovalo je da imaju mnogo moći. On obožava rakošan i udaoban živt, ali ne može mirno da spava. Ako ikada sebi dozvoli da popusti uže, mogao bi bez sumnje da završi isto kao Muamer Gadafi.
Crte njegove vladavine deluju konstantne: velika represija, mala ekonomska liberalizacija i pojačavanje nuklearnog naoružanja.
Njegova strategija je ispunjavanje srca strahom i stomake hranom.
Od samog početka, Kim je podsticao slabašni kapitalizma, za razliku od njegovog oca, privatna trgovina jača. Državna preduzeća su dobila autonomiju ili su privatizovana.
Značaj Kimove nuklearne moći nije za potcenjvianje. To je suština njegove domaće propagande, a na njemu se zasniva prestiž vojske. Budući da se verovatno plaši svojih generala više od Amerike, postoji razlog da se sumnja da će Kim ikada trgovati sa svojim nuklerkama. Ipak, sankcije počinju da grizu.
Za to mu su mu potrebni samiti, a Mun, Tramp i Si su se priključili diplomatskoj igri. Nije jasno kako će se završiti. Ali ono što je sigurno jeste da će Kim pažljivo izučiti korake u koreaografiji, više nego što ih i ima. Na kraju krajeva, Kim ima mnogo više na ulogu.