Kreditni rejting BiH mogao bi se dodatno pogoršati ako uskoro ne dođe do nastavka aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), istaknuto je u Ekonomskom izvještaju o napretku Evropske komisije za zapadni Balkan i Tursku, u dijelu koji se odnosi na BiH.
Ističući da je trenutni rejting BiH “B” Agencije “Standard&Poor's” sa stabilnim izgledima, upozoravaju da bi se to u slučaju nerealizacije aranžmana moglo pogoršati.
“Dalja kašnjenja u ispunjavanju uslova za isplatu naredne tranše MMF-a mogla bi pogoršati procjenu Agencije za zemlju”, navedeno je u izvještaju.
Saša Grabovac, izvršni direktor Udruženja ekonomista SWOT, saglasan je sa ocjenom Komisije da bi moglo doći do pada rejtinga ako ne prođe druga tranša produženog aranžmana s MMF-om.
“Čak ni kritičari aranžmana ne poriču da samo potpisivanje garantuje određenu stabilnost koja posljedično dovodi do poboljšanja kreditnog rejtinga”, navodi on.
U Komisiji takođe upozoravaju da su tri najveća strana kreditora BiH Svjetska banka, koja drži 22 odsto ukupnog duga u stranoj valuti, zatim Evropska investiciona banka, koja drži 19 procenata, te MMF sa 12 odsto ukupnog stranog javnog duga BiH. Dodaju da je ukupni javni dug smanjen za otprilike jedan odsto, te sada iznosi 39 odsto. Oko 16 odsto duga je denomirano u konvertibilnim markama, dok je ostatak u stranim valutama.
Ističu da je potrošnja na zapošljavanje u javnom sektoru u BiH smanjena za 0,1 odsto poređeno s trećim kvartalom prošle godine, ali je zato, kako upozoravaju, došlo do povećanja potrošnje u javnom sektoru za 0,4 odsto.
“Još ne raspolažemo pouzdanim podacima u vezi sa javnim investicijama, ali indirektni dokazi sugerišu da će potrošnja na investicije biti manja nego planirana, dijelom zbog političke stagnacije, a dijelom zbog kašnjenja u finansiranju i implementaciji”, naveli su oni.
Ti podaci, kako ističu, mogli bi dovesti do toga da bi svi nivoi vlasti mogli registrovati manje uštede u javnoj potrošnji.
Kada se radi o zaduživanju države, entiteta, kantona i opština, u izvještaju ističu da je nivo pozajmica za javni sektor nešto porastao u odnosu na početak godine, ali je smanjen za sedam odsto u trećem kvartalu u odnosu na isti kvartal prošle godine. U prvom kvartalu, pozajmice javnom sektoru bile su manje za 13 odsto u odnosu na isti period lani.
Kada se radi o direktnim stranim investicijama, one su povećane za oko 2,6 odsto u odnosu na bruto domaći proizvod sredinom godine, a tri zemlja sa najvećim nivoom zadržane dobiti su Hrvatska, Austrija i Saudijska Arabija.
Kada se radi o ekonomskom rastu, u Evropskoj komisiji upozoravaju da je došlo do smanjenja. Naime, kako ističu, stvarna dodana vrijednost veća je za 1,6 odsto u odnosu na isti period lani, ali je zato prošle godine on iznosio skoro tri odsto.
“Manji rast objašnjava se lošim vremenskim uslovima za poljoprivredu, ali i manjim javnim investicijama”, navedeno je u dokumentu.
Zaposlenost je povećana za 2,7 odsto u julu, što je nešto manje u odnosu na povećanje od četiri odsto godinu dana ranije.
Grabovac ističe da je još rano za konačnu ocjenu o uspješnosti sprovođenja ekonomskih reformi.
“Najpouzdaniji indikator uspješnosti reformi biće rast bruto domaćeg proizvoda, koji postoji, ali još nije dovoljan. Napretka ima, ali još to nije dovoljno”, zaključuje on.
Tri najveća kreditora BiH u stranoj valuti
22 odsto Svjetska banka
19 odsto Evropska investiciona banka
12 odsto MMF