Osvajanje Kupa Radivoja Koraća mnogo znači kao ohrabrenje jer Partizan nije osvojio trofej četiri godine, ali ne treba da se to slavi previše i da se sada stane. Sledi Superliga Srbije, gde idemo da se borimo za titulu, nikada ne razmišljamo drugačije i nikada ne kalkulišemo u vezi s tim.
Rekao je ovo za “Nezavisne” košarkaš Partizana Novica Veličković, koji je prethodnog vikenda osvojio svoj prvi trofej kao kapiten “crno-bijelih”. On je istakao da je trofej “Žućkova ljevica” imao veliki značaj za navijače, što su prepoznali svi igrači u timu. Trofej u Kupu bio je prvi u trenerskoj karijeri za Nenada Čanka, šefa struke Partizana.
“On je ove sezone došao u klub u momentu kada to nije bilo lako, dočekao ga je veliki izazov. Ipak, kao velikom partizanovcu bila mu je čast da preuzme ekipu i drago mi je što je odmah uspeo da osvoji trofej. Izgradili smo sjajan odnos, bio sam u podmlatku ekipe kada je on još igrao za klub. Sarađivali smo i u Mega Bemaksu. Mnogo se radi kod njega, sjajno oseća ovu sredinu i verujem da će biti nagrađen za svoj rad”, rekao je Veličković.
NN: Partizan ima talentovanih igrača poput Marka Pecarskog, Aleksandra Aranitovića i Vanje Marinkovića. Koliki je njihov potencijal?
VELIČKOVIĆ: Drago mi je da ima četiri-pet talenata sa oko 20 godina. Partizan nikad nije kuburio sa talentima, a tako je i sada. Potencijal je ogroman, ali nekako je nestalo onog strpljenja za mlade igrače. Partizan je ranije bio poznat po tome što je tim mladićima pružao šansu da sazriju i razviju se. Potrebna im je podrška, kao što ju je imala moja generacija, da se izbore sa svim pritiscima.
NN: Aranitović je bio jedan od najboljih juniora Evrope, ali je imao dvije povrede koljena koje su ga dosta opteretile. Koliko se teško vratiti nakon takvih povreda s obzirom na to da ste imali slična iskustva?
VELIČKOVIĆ: To je jedna duga vrsta procesa koji se često dešava kod teških povreda kolena. Mora se to sve proći, ne samo oporavak, nego i poverenje u vlastite noge, što je izrazito teško. Potrebno je mnogo da se ponovo stekne sigurnost na terenu, ali on je sve bolji kako vreme odmiče.
NN: Kakva je Vaša situacija sa zdravljem, imate li problema?
VELIČKOVIĆ: U poslednje vreme sam jako dobro, guram kako treba i nadam se da će se tako nastaviti.
NN: Kao vjerovatno najbolji krilni centar Evrope 2009. ste iz Partizana otišli u Real Madrid, gdje ste na početku igrali sjajno. Ubrzo ste ispali iz rotacije Etorea Mesine, koji je razlog?
VELIČKOVIĆ: Nisam ništa loše uradio, imao sam sjajne odnose sa svima u klubu. Neke liderske pozicije su se menjale u ekipi, a tada sam se kao i uvek borio za svoj status. Koliko su to cenili u klubu, pokazuje i to što su nakon dve godine produžili ugovor sa mnom. Samo da me povreda u toj trećoj godini nije omela da pokažem šta sve mogu.
NN: Kako pamtite taj tim Reala i samu Španiju kao zemlju?
VELIČKOVIĆ: Pamtim sjajno druženje sa saigračima, bili smo generacijski bliski, najviše sam bio zajedno sa Serhiom Ljuljom i Antom Tomićem. Bilo je tu još sjajnih igrača poput Horhea Garbahose, Darijuša Lavrinoviča i Felipea Rejesa. Život u Madridu je bio izvanredan, tamo nema loših stvari. Španci su baš pitoma nacija za razliku od nas sa Balkana. Mi smo drčni, što se posebno, recimo, vidi u saobraćaju, tamo je mnogo drugačije. Ljudi imaju fin odnos.
NN: Bili ste član reprezentacije Srbije koja je osvojila srebrnu medalju na Evropskom prvenstvu u Poljskoj 2009. nakon sedam godina pauze. Da li je ta ekipa udarila temelj za žetvu medalja koja se dešava posljednjih godina?
VELIČKOVIĆ: Verovatno da jeste, na tom takmičenju se Miloš Teodosić prvi put pojavio kao kao nosilac, Nenad Krstić je bio jedini stariji od nas. Ja sam tu bio kao neko od nas trojice-četvorice koji smo igrali u većim klubovima. Nemanja Bjelica je bio u Zvezdi, ali tek je stigao iz Austrije i na tom prvenstvu se afirmisao. Bio je tu i Pefi (Stefan) Marković. Mislim da ova generacija momaka koja sada igra polako nasleđuje tu ekipu sa Bogdanom Bogdanovićem kao liderom tog novog talasa.
NN: Kakva je budućnost Srbije, može li u narednim godinama da bude vodeća sila Evrope uz Španiju, koja je neprikosnovena u ovom vijeku?
VELIČKOVIĆ: Španci su najveću razliku u odnosu na ostale napravili sa Pauom Gasolom. Svaka čast i njegovom bratu Marku i Huanu Karlosu Navaru, ali sa njim je sve druga dimenzija. Na njemu se kalemila cela generacija. Mi smo ih, recimo, dobili na Svetskom prvenstvu 2010. kada on nije igrao. Srbija ima sjajan tim za budućnost sa Bogdanovićem, Nikolom Jokićem i ostalim igračima kao što su Nemanja Nedović, Vladimir Lučić, Milan Mačvan i Miroslav Raduljica. Srećan sam zbog svega toga, samo bih voleo da više igrača proizvodimo. Voleo bih i da u domaćim ligama imamo još više naših igrača u odnosu na strance.
Nemamo ništa sa oštećenjem pehara
Osim Aleksandra Aranitovića i ime Novice Veličkovića dovedeno je u vezu sa oštećivanjem trofeja Kupa Radivoja Koraća, a on kaže da ni on ni njegovi saigrači sa tom pričom nemaju ništa.
“Hteo bih da zaštitim igrače. Oni trpe neke stvari i mi igrači Partizana nemamo veze s tim. Do nas je došao snimak kao i do ostale javnosti”, rekao je Veličković.
Izvor: Nezavisne novine