Tehnički dijalog je trebalo da počne 16. januara, nakog godinu dana pauze. Obe strane – beogradska i prištinska našle su se u Briselu, ali je sve prekinuto kada su učesnici saznali strašnu vest – ubistvo Olivera Ivanovića, lidera Građanske inicijative “Sloboda, demokratija, pravda”.
Marko Đurić, direktor Kancelarije za KiM, koji je i predvodio srpsku delegaciju u pregovorima, istog dana je izjavio i da “neće biti nastavkog dijaloga u Briselu dok Srbija ne dobije odgovore o ubistvu Olivera Ivanovića”.
Isto je danas ponovio i ministar inostranih poslova Srbije Ivica Dačić – Beograd je opredeljen za dijalog sa Prištinom, ali da će razgovore nastaviti kada dobije konkretne informacije o ubistvu Olivera Ivanovića.
Ipak, sagovornici “Blica” saglasni su u oceni da je pred nama samo jedan put.
– Ukoliko vođstvo Srbije, ali i narod žele put Evorpske unije – dijalog sa Prištinom mora da se nastavi, poručuje politički analitičar Dušan Janjić.
Srbija se, naime, poglavljem 35, a koje se tiče između ostalog i Kosova, obavezuje da Prištinu neće blokirati pri uključivanju u međunarodne organizacije. Posle ubistva Ivanovića, poručuje Janjić, svima treba da bude jasno koliko je Kosovo važno i koliko ovo pitanje treba što pre rešiti.
Tehnički dijalog biće, očekuje on, nastavljen već naredne sedmice, a doći će i do promene formata političkog dijaloga.
Ovo je taj momenat
– Dijalog je put da problem rešimo. Vidimo da padaju glave zbog tog vakuma koji vlada na severu Kosovske Mitrovice… Ipak, postoji svest da problem mora da se reši i ovo je taj momenat – poručio je Janjić i dodao da je potpsivanje pravnoobavezujućeg sporazuma predviđeno još pre pet godina, te da li će on biti i potpisan zavisi isključivo od vođstva Srbije da li to želi, ali i “da li građani žele da uđu u EU, a ako neće onda treba raditi nešto drugo”.
Pogrešno se sugeriše da ćemo priznati Kosovo
Do 31. decembra 2023, objašnjava Janjić, Srbija mora da zatvori sva poglavlja, pa i 35 u kojem se navodi da pravnoobavezujući sporazum Beograda i Prištine mora da bude potpisan, te da naša zemlja do ulaska u EU ima još dve do tri godine kako bi ušla u promenu zakonodavstva i Ustava.
– Taj sporazum najranije može da bude potpisan 2019. ili do prve polovine 2020. godine. U javnosti se sugeriše, često pogrešno, da Srbija mora da prizna nezavisno Kosovo. Ne mora, ona samo ne sme da ometa kosovsko učlanjenje u međunarodne organizacije – istakao je Janjić i naveo da će u februaru Evropska komisija da objavi stretegiju, odnosno mape puta Zapadnog Balkana u kojoj će proceniti da su Srbija i Crna Gora najspremije.
Pregovarački timovi
Govoreći o promeni političkog formata dijaloga, Janjić je rekao da se još ne zna kako će tačno izgledati dijalog na ovom nivou, ali da će predsednici imati svoje pregovaračke timove, koji će u njima takođe učestvovati.
Učešće Amerike i Nemčke?
On ne očekuje da pregovori na ovom nivou počnu pre jeseni, jer prvo treba dogovoriti teme, za koje veruje da će biti podeljene u nekoliko segmenata.
– Format političkog dijaloga još nije usaglašen ali se napominje učešće Amerike i Nemačka. Znamo mišljene Prištine o tome, čeka se Srbija. Čeka se i formiranje vlade u Nemačkoj – ukazuje Janjić.
Srbija će morati da prizna realnost
S druge strane, prištinski analitičar međuetničkih odnosa Fatmir Šeholi poručuje da će na kraju procesa, odnosno dijaloga, Srbija morati da potpiše sporazum, kojim će eksplicitno priznati nezavisnost Kosova.
Šeholi smatra da će do kraja ove a najkasnije do 2019. godine biti potpisan drugo pravnoobavezujući ugovor između Beograda i Prištrine, a što znači da će njime, podvlači on, Srbija konačno priznati realnost na Kosovu.
– Tim sporazumom će Srbija konačno morati da prizna realnost na Kosovu, odnosno nezavisnost Kosova. Znamo da je u Srbiji u toku unutrašnji dijalog i da će se pokazati hrabrost predsednika Srbije da prepozna realnost na terenu, a što znači nezavisnost. Time će se Srbiji otvoriti uslovi za dalji nastavak evropskih integracija i članstva u EU – rekao je Šeholi “Blicu”.
To pitanje je oročeno
On navodi da je “kosovsko pitanje”, prema njegovim informacijama, oročeno, te da je poslednji rok za rešenje početak 2019. godine.
– Drugo rešenje ne vidim. I Srbija i Kosovo su na sebe preuzele svoje obaveze i moraće da ih ispune. Kosovo je preuzelo formiranje Zajednice srpskih opština i ona će biti formirana u skladu sa Ustavom Kosova. Takođe je Kosovo preuzelo na sebe da poveća bezbednost i to je urađeno – navodi Šeholi.
Poručuje da s druge strane Srbija mora da rasformira sve paralelne institucije.
Kosovska ekipa nespremna za dijalog
Međutim, profesor Fakulteta političkih nauka u Prištini Behlul Beqaj, govoreći o tome što već skoro godinu dana nema političkog dijaloga, smatra da je tokom proteklih meseci celokupan proces unazađen, pogotovo kada je reč o albanskoj strani.
– Nastavak dijaloga je praćen velikom sumnjom u bilo kakava konačan ishod. Kosovska ekipa potpuno je nespremna za uspešan nastavak dijaloga – smatra Beqaj, koji ipak ne isključuje mogućnost da pravnoobavezujući sporazum i bude potpisan ove godine, ali sumnja da će sve što bude dogovoreno, kao i do sada, biti impelmentirano.
Burna godina puna izazova
Direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov podseća da se još ne zna kako će izgledati pravnoobavezujući sporazum, te da obe strane odugovlače “svesne šta sve na tom putu moraju da urade”.
Srpske vlasti, ukazuje, teško da će ispuniti očekivanja Prištine – da se tim sporazumom eksplicitno prizna nezavisnost Kosova.
Na Kosovu su, dodaje, svesni na ustupke koje moraju da naprave kada je reč o formiranju ZSO, iako smatraju da će ona biti poput nevladine organizacije. S druge strane, ističe, srpska strana smatra da će im ona biti jedan vid samouprave (opština na severu).
– Ono što je sigurno je da će ova godina biti burna i puna izazova – zaključio je Popov.
BLIC.RS