Izolacija u savremenom društvu uopšte nije nova. Mnogo pre pandemije mi smo počeli da se distanciramo jedni od drugih, kao društvo. Da se istorija ponavlja, pokazuje i to da su se alijenacijom (otuđenošću) bavili i Žan Žak Ruso, Hegel, Fojerbah, Marks…
Šta možete da uradite?
• Zagrlite sebe. Pošto je preporuka da izbegavamo grljenje sa drugima, možemo da zagrlimo sebe ćebetom, rukama, šalom, džemperom… Osećaj “zagrljenosti” daje nam sigurnost i mir, smanjuje osećanje usamljenosti, umanjuje stres i napetost, kao i simptome anksioznosti i depresivnosti.
• Utišajte svoju samodovoljnost. Ponekad možemo da pomislimo “da sve možemo sami” ili “da nam niko ne treba”. Nemojte da upadate u tu zamku. Mi smo društvena bića. Ne otuđujte se, već uprkos porivu da nikoga ne vidite i da se distancirate, inicirajte susrete s drugima. Za početak sa onima koji vam vraćaju energiju, posle čijeg susreta se osećate zadovoljno i ispunjeno.
• Vodite dnevnik. Vođenje dnevnika nije rezervisano samo za decu i tinejdžere. Pisanje dnevnika poboljšava kreativnost, pomaže u upravljanju stresnim situacijama, podstiče na analiziranje socijalnih odnosa, oslobađa od nakupljene tenzije, pomaže u pamćenju i smanjenju anksioznih simptoma, povećava osećaj zahvalnosti…
• Pišite pisma. Napišite pismo svojim rukopisom, sa greškama, prepravkama… Pisanje pisma, posebno o tome kako se osećamo, doprinosi osećaju da smo bliski s nekim, pomaže nam da postanemo svesni svojih misli i emocija, smanjimo anksioznost, otvorimo se u vezi s izazovima sa kojima se suočavamo. Kome biste napisali pismo?
• Organizujte online kafu. Ako nije moguće organizovati susret uživo, organizujte online kafu sa dragim ljudima. Cilj je da savremenu tehnologiju iskoristite za druženje i povezivanje. Iako vam se možda ne sviđa ideja da se s nekim čujete i vidite online, jer “to nije to”, setite se da je bilo kakav kontakt sa dragim ljudima bolji nego nikakav.
• Budite u kontaktu sa prirodom. Vodite računa o sobnim biljkama, nabavite kućnog ljubimca, šetajte u šumi, otiđite u park, obratite pažnju na šuškanje opalog lišća, šetajte s nekim… Povežite se sa prirodom, jer na taj način možete da budete u kontaktu sa sobom, ali i sa drugim živim bićima.
Početkom marta proglašena je vanredna situacija zbog pandemije. Između ostalih, preventivne mere su (samo)izolacija i poštovanje fizičke distance. Nekoliko meseci kasnije izbjegavamo dodire i zagrljaje sa prijateljima i poznanicima, ne znamo kako nekome da čestitamo lepe vesti, nismo sigurni kako nekoga da pozdravimo… Dok vam otuđenost nije postala navika, uradite nešto povodom toga.
Danka Đukanović, psihoterapeut
Foto: N.N.