U potrošačkoj kulturi kakva danas vlada, čini se da finansijski status kreira sliku o nama u društvu, pa smo zbog toga našu stručnu saradnicu pitali na koji način možemo da se oslobodimo takve statusne zebnje.
U uvodnom delu teksta dotaći ćemo se misli antičkog filozofa Epikura, koji se bavio se pitanjem šta nas u životu čini srećnima. Prema njegovom mišljenju, bogatstvo je precenjeno jer želja za sticanjem novca u jednom trenutku prevazilazi čovekove mogućnosti. Umesto toga, za sreću su potrebni sledeći činioci: prijatelji, sloboda i analiziran život.
NOVČANI PROBLEMI
Da bismo na adekvatan način definisali novčane brige i vreme koje im posvećujemo, najpre bi bilo neophodno razmotriti dva različite pojma. Na jednoj strani to su novčani problemi, a na drugoj novčane brige. Novčani problemi predstavljaju situacije u kojima se većina nas nađe tokom svog života. To su momenti kada smo, bankarskim jezikom rečeno, nelikvidni. Znači da trošimo više nego što imamo, a savet za to prilično je jednostavan: trebalo bi zaraditi više ili trošiti manje, a možda i jedno i drugo.
NOVČANE BRIGE
S druge strane, novčane brige najčešće muče ljude koji nemaju finansijske probleme – one imaju veze sa ličnim shvatanjem novca. Inicijalno zamišljen kao sredstvo koje reflektuje pravu vrednost neke robe ili usluga, novac je kroz vekove sve više postajao naš lični tiranin. On na neki način oblikuje naš identitet, gradi odnose prema drugim ljudima, povezuje ili razdvaja osobe i generacije. Novac je arena u kojoj se suprotstavljaju velikodušnost i pohlepa, želje za slobodom, moći, statusom, posedovanjem… Ovi veliki životni pokretači dominantno su organizovani upravo oko novca.
ZALEĐENA ŽELJA
Onda se postavlja pitanje gde u svemu tome nastaje problem? Autor knjige Kako manje brinuti o novcu Džon Armstrong tvrdi da problem nastaje u trenutku kada on prestane da bude sredstvo za generisanje životnih znanja i iskustava, a samim tim i kreiranje trajnih ličnih vrednosti postajući sam sebi cilj. Novac tada dobija novo značenje, simboličko, koje je povezano sa ličnom moralnošću, emocijama i logikom pojedinca. Ono postaje zaleđena želja i predstavlja naše težnje i zamisli, ali u opipljivoj formi.
POSEDOVANJE I POTREBE
Razvoj potrošačkog društva i pitanje društvenog statusa doveli su, kako je psiholog Oliver Džejms u svojoj knjizi Afluenca definisao, do gubitka jasne diferencijacije između naših potreba i želja. Dokaze za to on nalazi u skorašnjim istraživanjima prilika u Velikoj Britaniji, gde 40 odsto ljudi koji zarađuju 50.000 funti na godišnjem nivou smatra kako ne može sebi da priušti ono što im je zaista potrebno za život. Drugim rečima, ljudi rade više i duže kako bi obezbedili određenu količinu novca koja na kraju ne zadovoljava njihove potrebe, što dovodi do sve većeg stresa. S tim u vezi treba spomenuti i drugi, sve prisutniji simptom u potrošačkoj kulturi nazvan statusna zebnja, koju definiše britanski filozof Alen de Boton. To je zapravo naša briga za sopstvenu sliku u očima drugih, koja je definisana pre svega stvarima koje posedujemo. Živeći u stalnoj zebnji oko toga kako će nas drugi proceniti, zanemarujemo lične potrebe i vrednosti fokusirajući se najčešće na novac kao jedinog kreatora slike o nama.
Materijalno nije presudno
Svetski šampion u sprintu Jusein Bolt najavio je da će ove godine okončati karijeru, nakon Olimpijskih igara u Riju. Iako stručnjaci tvrde da bi atletičar imao još štošta da pruži kraljici sportova, on želi da se posveti svojim hobijima, a jedno vreme čak je razmišljao o tome da zaigra fudbal. Ipak, Jamajkanca pritiskaju sponzori da nastavi da se takmiči još nekoliko godina, pa ostaje da se vidi u kom će smeru poći harizmatični sportista, rodoljub i humanista, ali je definitivno da će ostati upamćen kao neko ko živi za trenutak i osmeh.
Izvor: Story.rs
Piše: Ivana Vulić Živković, edukator u The School of Life Belgrade www.theschooloflife.com/belgrade