Južnokorejska vojska veruje da je Severna Koreja spremna da lansira novu, najverovatnije interkontinentalnu, balističku raketu, preneli su tamošnji mediji. Južna Koreja već je zatražila “najoštriju kaznu” za severnog suseda nakon probe, kako se veruje, hidrogenske bombe u nedelju, koja je izazvala dva zemljotresa od 6,5 stepeni po Rihterovoj skali. Pored toga, predsednik Južne Koreje Mun Džae-in i japanski premijer Šinzo Abe juče su najavili da će tražiti nove sankcije Ujedinjenih nacija protiv Pjongjanga.
Veliki paket sankcija već je uspostavljen protiv Severne Koreje nakon poslednje raketne probe, koji bi trebalo da pogodi budžet države za oko milijardu evra. Ovim merama pogođene su tri od pet ključne grane severnokorejske ekonomije, industrije bakra, gvožđa i morskih plodova.
Iako većina svetskih zvaničnika poziva na rešavanje krize nenasilnim putem, u američkoj javnosti se otvorilo pitanje kako to izvesti, jer se čini da je prostora za sankcije sve manje, dok Pjongjang ne popušta u nameri da razvija nuklearni arsenal. Zapadni analitičari tvrdili su još pre mesec dana da sankcije neće uroditi plodom.
Nafta
Prema procenama, Kina ima učešća u oko 90 odsto spopljne trgovine Severne Koreje, i tako predstavlja ključnu kariku koja povezuje vladu Kima Džong Una sa svetskom ekonomijom, navodi američki “CNN“. Izvoz u Kinu dragocen je izvor prihoda za Pjongjang, dok uvoz sadrži dovoljno resursa i dobara da izolovanoj zemlji omogući da funkcioniše.
Jedna od najbitnijih sirovina je sirova nafta, i upravo je trgovina tim derivatom na meti SAD u predstojećim sankcijama u UN, rekli su zvaničnici predsedničke administracije. Takav udarac sigurno bi imao snažan uticaj na Severnu Koreju, pre svega na njenu poljoprivredu.
Tekstilna industrija
Poslednje dve grane industrije koje još nisu zahvaćene sankcijama UN, a koje čine stubove severnokorejske ekonomije su tekstilna i industrija odeće. Međutim, ono što nije jasno je koliko dobro te industrije funkcionišu, jer pojedine procene ukazuju da je izvoz iz ovih sektora u Kinu prošle godine propao.
Ipak, američki mediji prenose da kineske kompanije povećavaju upotrebu severnokorejskih fabrika blizu granice, kako bi proizvodile odeću koju izvoze u inostranstvo kao “Mejd in Čajna”.
Kineska karta
SAD se tako našla u poziciji da zavisi od namera Rusija i Kine da će preduzeti akcije protiv severnokorejskih firmi.
Administracija Donalda Trampa već je sankcionisala pojedine regionalnu Kinesku banku, optužujući je za saradnju sa Severnom Korejom. Pojedini američki zvaničnici pozivaju na jače mere, međutim drugi ukazuju da Kina nikada neće pritisnuti Pjongjang do tačke ekonomskog kolapsa, da bi promenili nuklearni suseda.
Pri tom, upozoravaju pojedini analitičari, pojačavajući pritisak na Peking, Tramp bi mogao da isprovocira odgovor Kine protiv američkih poslova u regionu.
“Ružne vojne opcije”
Kako piše britanski “BBC“, mala je verovatnoća da će američki predsednik da naredi direktan napad na Severnu Koreju, uprkos nastavljenim raketnim probama, osim kao odgovor na napad Pjongjanga. Međutim i zvaničnici komunističke zemlje su svesni da bi takav potez bio ravan samoubistvu. Akcije Kim Džong Una ukazuju da se radi o proračunatom čoveku, spremom na rizik, daleko više od svog oca Kim Džong Ila. Spreman je da odgvori Trampu i tako pojača svoj ugled u svom narodu.
Postavlja se pitanje kako reagovati, kada bi svaka vojna intervencija dovela do katastrofalnih scenarija u Južnoj Koreji i Japanu, a bilo bi ugroženo i 28.500 američkih vojnika u stacioniranih u Južnoj Koreji.
– Mi uvek imamo vojne opcije, ali su one vrlo ružne – rekao je za “CNN” Mark Hertling, penzionisani general američke vojske i vojni analitičar.
Upravo zbog posledica atomske odmazde Pjongjanga na Seul i Tokio, niko se ne usuđuje da ispali prvi hitac, iaku su prsti odavno na obaračima. Tramp bi imao legitimitet da napadne ukoliko bi Pjongjang napao prvi, što bi bila odbrambena reakcija. Kim to zna i verovatno neće sebe dovesti u takvu opasnost, međutim Tramp ne sme prvi da napadne bez povoda, jer bi odgovor Severne Koreje moga da bude pripisan njemu, a on proglašen za krivca dovođenja američkih građana u opasnost, što bi najverovatnije bio kraj njegove političke karijere.
Blic.rs