Roditeljstvo predstavlja važan životni zadatak, ali i izazov, jer svako razvojno doba ima svoje specifičnosti kroz koje deca prolaze na sebi svojstven način, zbog čega mogu da izazovu burne reakcije roditelja.
Roditeljima u prilog ne idu ni svakodnevne obaveze, ni savremeni način života koji doprinosi da se zahtevi usložnjavaju, a pritisak postaje sve veći.
Psiholog Milja Krivokuća iz tog razloga savetuje roditelje šta da rade da bi sačuvali vlastitu mentalnu dobrobit, kao i da bi na najoptimalniji način odreagovali u raznovrsnim konkretnim situacijama kada im deca “skaču po glavi”.
– Roditelji bi, pre svega, trebalo da poznaju uzrasne karakteristike dece i da prihvate neke stvari kao uzrasno očekivane i normalne kako im ne bi pridavali pogrešan ili veći značaj, a što utiče na burnost emocionalnog doživljaja i reagovanja. Takođe, trebalo bi da razmisle koliko su realni u svojim očekivanjima i zahtevima prema deci, odnosno da nađu balans između tolerisanja nekih postupaka i postavljanja jasnih granica i da odmalena postavljaju jasna pravila i budu dosledni – ističe psiholog.
Prema njenim rečima, veoma je važno da roditelji pomognu deci da izraze svoja osećanja, jer često neka nepoželjna ponašanja u osnovi imaju problem da dete prepozna i izrazi svoje emocije, kao i da neguju empatiju prema detetu, odnosno razumevanje njegovog trenutnog stanja, jer ako roditelj razume kako se dete oseća, to smanjuje verovatnoću da u odnosu na detetovo ponašanje oseti bes.
– Umesto da viče, roditelj treba mirnim tonom, koji nije povišen, sa decom starijeg uzrasta da napravi dogovor oko obaveza uz obrazloženje zašto je to važno, a kod dece mlađeg uzrasta da izbegava neke situacije koje su potencijalno provocirajuće za dete i, naravno, roditelj treba da dozvoli sebi da je ponekad normalno da „izgubi živce“. Zbog toga je važno da roditelj vodi računa i o sebi i o svom mentalnom zdravlju, da ima vreme za svoje potrebe i primenjuje različite antistres tehnike i strategije – objašnjava Krivokuća.
Odličan način da imate mir u kući je i da mališanima date deo kolača vlasti. Tačnije, i oni u nekom momentu mogu da imaju moć odlučivanja.
Neka bira šta hoće za večeru, neka izabere odevnu kombinaciju… Sve uskladite sa godinama.
Takođe je veoma važno da postignete kompromis. Ako recimo dete ima novu lutku, koju ne želi da deli sa drugarima, dogovorite se da lutku sklonite pre nego što društvo naiđe. Tako ćete sukobe svesti na minimum. I samo da znate, ako ne želi da deli, ne mora da deli po svaku cenu.
To nije fer!
Na samu pomisao većini mama pada na pamet odgovor: „Život nije fer!“, ali najbolje je da reagujete kada se dete smiri i odobrovolji. Tada mu objasnite da stvari ipak ne funkcionišu tako da sve bude po njegovom.
Nisi mi šef!
Kada dete zamolite da nešto uradi, povremeno ćete dobiti upravo ovaj odgovor. Detetov stav „meni niko neće da naređuje“ nije neuobičajen. Reagujte tek kada se smirite, i to ne rečenicom „dok si pod mojim krovom…“ Pitajte ga zašto je tako odregovalo. Da li je imalo nešto drugo preče da radi… Onda ponovite zahtev.
Ti meni nikad ništa ne daš!
Jedno odbijanje nakon godina ispunjavanja želja dovoljno je da dete izgovori ovu čarobnu rečenicu. Neće pomoći ako mu nabrojite sve što ste mu priuštili, ali ako pitate dete šta ga je razljutilo, to bi moglo da reši čitavu stvar.
Hoću drugu mamu!
Ovo može da vam kaže i ako odbijete da mu kupite čokoladu. Možda bi bilo zanimljivo da odgovorite da i vi želite drugo dete, ali to ipak nije najmudrija odluka. Bolje je da ne reagujete nego da to učinite pogrešno. Razmislite i smislite bolji odgovor od kopiranja ljutog deteta.
(Radmila Nikolić, Blic)