Bivši FBI agent Vins Penkok veruje da je njegov tim istražitelja otkrio ko je izdao Anu Frank i njenu porodicu i nacistima otkrio gde su se skrivali. Tokom okupacije Amsterdama, Ana Frank se sa porodicom krila dve godine u tajnom skrovištu u zgradi gde je njen otac Oto radio.
Četvrtog avgusta 1944. godine, na osnovu anonimne dojave policija je otkrila tajno skrovište i uhapsila Frankove i još jednu porodicu koja se sa njima krila.
Ana i njena sestra Margo preminule su od tifusa u koncentracionom logoru Bergen-Belsen 1945. godine. Jedini član porodice Frank koji je preživeo rat bio je Oto.
Misterija duga 80 godina
Sada, 8 decenija kasnije, agent Pankok tvrdi za Si-Bi-Es da je njegova istraga otkrila da je njihovu lokaciju policiji dojavio Arnold van der Berg, prominentni jevrejski biznismen koji se nalazio u nacističkom Jevrejskom savetu – telu koje je sprovodilo odluke vlasti unutar jevrejske zajednice.
Penkok je oformio tim sačinjen od psihologa, istražitelja ratnih zločina, istoričara, kriminologa i velikoj broja pomoćnika koji su pretraživali arhive.
„Tim i ja smo seli i sastavili listu načina na koji je skrovište moglo da bude kompromitovano. Da li je bila u pitanju greška, nepažnja da je neko možda pravio previše buke ili da je viđen kroz prozor. Ili je izdaja bila po sredi“, istakao je bivši agent za Si-Bi-Es.
Njegov tim pretraživao je holandske izveštaje iz tog vremena, koji su bili veoma detaljni i koje su koristili nacisti da povežu ljude međusobno. Onda su pažljivo prošli kroz sve izveštaje o hapšenju.
„Nacisti su bili zagriženi da očiste Holandiju od Jevreja, u skladu sa Konačnim rešenjem. Do 1942. godine, porodica Frank bila je među 25.000 Jevreja koji su se skrivali. Nacisti su bili veoma hladnokrvni u svom umeću da nateraju ljude da govore“, navodi Penkok.
Primera radi, svakoga koga bi uhapsili pitali bi da li zna neke Jevreje koji se skrivaju, što je bio efektivan način da nateraju ljude da govore u nadi da će dobiti blažu kaznu.
Prodavao druge u zamenu za svoj kožu
Taj metod je istražiteljima doneo desetine potencijalnih osumnjičenih. Na kraju su sveli listu na Van der Berga, čija familija nikada nije poslata u koncentracioni logor čak i nakon što je Jevrejski savet rasmformiran 1943. godine.
Penkok kaže da se Van der Berg otvoreno kretao i živeo u Amsterdamu u trenutku kada se racija odigrala.
Takođe, Oto Frank je 1963. godine u razgovoru sa detektivima rekao da je primio poruku u kojoj je Van der Berg identifikovan kao izdajnik. Bivši agent FBI je uspeo da uđe u trag kopiji poruke kod sina detektiva koji je ranije istraživao slučaj i koji mu je potvrdio da je član Jevrejskog saveta davao liste adresa gde se Jevreji kriju.
Istražitelji kažu da Van der Berg najverovatnije nije znao ko živi na tajnim lokacijama, već je imao listu mesta gde je Jevreji kriju.
RTS