Ono što je trener Baskonije Sito Alonso najavio pred duel 19. kola Evrolige, košarkaši u crveno-belim dresovima su potvrdili – Crvena zvezda igra najbolju košarku u Evropi.
Ekipa Dejana Radonjića je u utorak u Španiji potpuno nadigrala jedan od najboljih timova Evrope ostvarivši šestu uzastopnu pobedu u Evroligi i ukupno 11. uzastopnu u oba takmičenja.
Zvezda je posle nove velike pobede peta na tabeli Evrolige sa nestvarnih 11-8 i plasman u četvrtfinale, koji je pred početak sezone delovao kao san, sada postaje java, kao u pesmi koja je među Zvezdinim navijačima izuzetno popularna ove sezone.
Ipak, ono što imponuje i više od rezultata je kvalitat košarke koji prikazuje srpski i regionalni šampion. Od bez dileme najbolje odbrane u Evropi, preko sjajne tranzicije, pa do gotovo uvek idealnih rešenja u napadu – Zvezda igra kao ‘Drim tim’, bez obzira da li dočekuje rivale ili im gostuje.
Odavno su srpske ekipe poznate po najboljim navijačima i na tome su gradile uspehe u evropskoj košarci. Ova Zvezda se razlikuje jer igra čak i bolje u gostima ove sezone u Evroligi i to je možda i najbolji pokazatelj kvaliteta košarke koji crveno-beli prikazuju.
U utorak su posle napornog puta i izostanka Dangubića svi bili spremni na poraz i niko ništa ne bi zamerio igračima i stručnom štabu ekipe sa Malog Kalemegdana da se to i dogodilo.
Međutim, četa Dejana Radonjića pomera granice ove sezone, a to je nastavila da čini i u Vitoriji. Od početka je sve funkcionisalo kao sat. Petorka Jović, Dženkins, Simonović, Mitrović, Kuzmić počela je sjajnom odbranom i omiljenim poenima trenera Radonjića u tranziciji je napravila razliku, ali ove sezone praktično nije ni bitno ko je na parketu u crveno-belom dresu.
To i jeste najveća vrednost Zvezde, tim koji je skrojio Dejan Radonjić ne zavisi od jednog, dva ili tri pojedinca. Mora se ipak istaći da je osovina ekipe ove sezone trio Jović-Simonović-Kuzmić.
Stefan Jović je izrastao u možda i najboljeg plejmejkera Evrope, čemu svedoči i neverovatan podatak da je na poslednja četiri duela u Evroligi protiv Baskonije, Makabija, Fenerbahčea i Žalgirisa za 98 minuta imao 33 asistencije i samo TRI izgubljene lopte.
Zvezdin Nišlija se posebno istakao u poslednje dve pobede u Evroligi. Prvo je u Tel Avivu bio meč viner sa nekoliko ključnih asistencija i poena, a u utorak je u Vitoriji odigrao kao ’tata’ – 18 poena (8-11), 12 asistencija, 1 skok, 4 krađe i samo 1 izgubljena lopta.
Jović igra toliko dobro da bi čak i Miloš Teodosić trebalo da se zabrine za mesto startnog pleja u reprezentaciji.
Marko Simonović je igrač o kojem se najviše govori i on je možda i paradigma Zvezdinih blistavih partija ove sezone. U Evroligi ima 13,1 poen, 3,3 skoka uz sjajnih 57,7% za dva i neverovatnih 45,7% za tri poena.
Koliko je zahvalan igrač bilo je vidljivo i u utorak. Zaigrao je u startnoj petroci na poziciji niskog krila posle izostanka Nemanje Dangubića i ponovo je bio najbolji strelac tima – 23 poena uz 5 skokova. Reprezentacija mu je donela neophodno samopouzdanje, pa je sada izuzetno koristan za tim čak i kada ga ne ide šut sa distance, što se doduše retko dešava.
Stub ekipe je Ognjen Kuzmić, momak koji verovatno žali što se ranije nije sreo sa Dejanom Radonjićem. Kuzmić nije atraktivan centar kao što je na primer bio Majk Cirbes, ali daje timu i više od Nemca.
Gotovo uvek je na pravom mestu, perfektno pokriva pik-en-rol u odbrani što je za centra izuzetno važno, a to mu omogućuje sjajna pokretljivost i pored visine od 214 centimetara. Kuzmić je bio igrač utakmice na možda i dve najveće pobede ove sezone – protiv CSKA i protiv Fenerbahčea.
Ipak, daleko od toga da igru Zvezde čini ova trojka. Tim je ono što Dejan Radonjić uvek ističe i upravo se to i vidi na parketu.
Zvezda rivale lomi u teoriji jednostavnom, ali na pakretu neverovatno teško izvodljivom igrom. Bekovska linija crveno-belih konstantno vrši pritisak na protivnika, bez obzira da li su u igri Jović i Dženkins ili Volters i Lazić.
Ove sezone Zvezda ima prosečno 8,53 ukradene lopte po utakmici, skoro jednu više od prvog pratioca Real Madrida.
Diskretni heroj Branko Lazić izrastao je odavno u igrača koji zaslužuje poziv reprezentacije, a ove sezone je dodatno korigovao neke sitnice i njegovi džepovi su puni igrača vrhunskog napadačkog kvaliteta – Gaudlok, Dikson, Teodosić, De Kolo, Miler, Rajs…
Iako važi mišljenje da je Lazić najbolji defanzivac u Evropi, najbolji kradljivac Evrolige je Čarls Dženkins. Momak iz Bruklina je potpuno sazreo i daje ekipi mnogo konstantiji doprinos nego u periodu od 2013. do 2015.
Veliki i neprimetni doprinos daje Milko Bjelica. Iskusni 32-godišnji Beograđanin takođe ne blista u poslednje vreme, ali se podredio u potpunosti kolektivu i daje doprinos čak i kada nije u formi.
Nemanja Dangubić u utorak nije igrao u Vitoriji i sama činjenica da se njegov izostanak predstavljao kao veliki peh govori koliko se bivši igrač Mega Leksa popravio ove sezone. Šutira gotovo 40% za tri poena, fizikalije mu omogućuju da preuzima sve protivničke igrače od pozicije jedan do pozicije četiri, veliku pomoć centrima pruža u skoku, a bekovima u prenosu lopte.
Kapiten Luka Mitrović je odlično otvorio sezonu, ali je posle Darušafake pao i još uvek pronalazi pravu formu. Ipak, u poslednje tri evroligaške utakmice je potvrdio da je na pravom putu, ali on je izuzetno bitan za Zvezdu i kada nije u formi.
Slična je situacija i sa Markom Gudurićem koji je sezonu otvorio neverovatnom partijom protiv Barselone, ali u poslednjih mesec dana igra ispod nivoa na kojem je bio prošle sezone. Gudurić je ipak Zvezdin zalog za budućnost, momak enormnog talenta i neko koga će sačekati u taboru crveno-belih.
Dolazimo i do dvojice igrača koji su poslednji došli u ekipu. Nejt Volters je bio izložen kritikama, teško su se navijači mirili sa činjenicom da na poziciji plejmejkera dolazi igrač koji nije tamne puti, ali Volters je u nekoliko mečeva svojom hladnokrvnošću otklonio sve sumnje oko svog kvaliteta.
Poptuno je komplementaran sa Jovićem, više je orijentisan postizanju koševa, što je i potrebno ovakvoj Zvezdi.
Poslednja pridošlica je Dion Tompson, koji je stigao iz Galatasaraja. Trener Radonjić se plašio da bi mogao da poremeti hemiju u ekipi, odmah je pokazao da poseduje veliki kvalitet i vrlo brzo se uklopio i prihvatio epizodnu ulogu, iako je jasno da kvalitetom zaslužuje i veću minutažu.
Osim pomenutih igrača, najčešće ove sezone priliku dobija Ognjen Dobrić koji radom na treningu zaslužuje svoje minute koje sjajno svaki put koristi.
U sastavu su i Petar Rakićević i Boriša Simanić koji su budućnost i koji bi ozbiljniju priliku trebalo da dobiju u Košarkaškoj ligi Srbije.
Svakako bi posebno trebalo izdvojici trenera Dejana Radonjića koji je uz upravu kluba tvorac ovih čudesnih rezultata, ali ne bi trebalo zaboraviti i ostatak stručnog štaba, kao i kondicione trenere. U Zvezdi trenutno sve funkcioniše kao sat…
(B92)